Паравиња осуђен на јединствену казну од 20 година

Паравињи ће се у казну урачунати време проведено у притвору и истражном затвору од 18. јула 2002.  до 14. аугуста 2002. и од 26. јуна 2011. године надаље.

Ово је четврти  пут да Врховни суд одлучује о овом предмету. 

У Хрватској не постоје ограничења као у Србији где Врховни суд може само једном да врати на ново суђење.

 Prеthodna два пута је Врховни суд поништио осуђујуће пресуде које је изрекао Жупанијски суд у Шибенику, а делегирао је за треће суђење Жупанијски суд у Сплиту који је такође осудио Паравињу на максималну казну марта 2016.

Паравиња (48) је prеthodno био осуђен на 40, а потом на 35 година затвора.

Главни докази против Паравиње су снимци надзорних камера где се види његово кретање на дан злочина 3. јуна 2011, затим ДНК трагови жртве у његовом камиону, као и његово признање из полиције у Бањалуци где је ухапшен 26. јуна 2011.

Тело девојчице је пронађено 28. новембра 2012. на паркиралишту поред државног пута у селу Модруш крај Јосипдола у Карловачкој жупанији, недалеко од места где је последњи пут лоциран сигнал њеног мобилног телефона.

 Међутим, одбрана је оспорава ове доказе.

Паравиња, иначе, има и српско и хрватско држављанство. Рођен је у Земуну 1969. године, а као последње место пребивалишта пријавио је Обровец у Хрватској. Био је запослен као возач.

Реч је о убиству које је својевремено потресло цео регион.

Малолетна аутостоперка Антонија Билић виђена је последњи пут 7. јуна 2011. године када је на ушла у камион Драгана Паравиње. Он је ухапшен у БиХ 25. јуна 2011. године, а месец дана касније изручен је Хрватској и од тада је у затвору у Шибенику.

Спроведена је вишемесечна потрага за несталом девојком која није дала резултата, иако је била до тада најопсежнија у Хрватској, током које је чак исушено и једно језеро.