О изручењу Харадинаја 6. априла
на Косову и Метохији одложио за 6. април.
– Истражно веће је, у складу са захтевима Тужилаштва, наложило достављање додатних информација. Следеће рочиште је заказано за 6. април – рекла је Танјугу Мари-Елен Калвано из Генералног секретаријата тог суда.
Харадинај и даље има забрану напуштања територије Француске до коначне одлуке суда, који је други пут одложио своју одлуку.
Рамуш Харадинај је испред суда рекао да је политички талац, истичући да је таква одлука срамотна.
– Суд је дао један месец српским властима за додатне информације – рекао је Харадинај. – Ово је политичка злоупотреба, а оно што се дешава је непријатно. Борба ОВК је филтрирана у Хашком трибуналу, а ја сам овде политички талац. Сви они који су део ове одлуке треба да се стиде...
Присталице Харадинаја које су присуствовале рочишту у судници су тихо дочекале одлуку суда. Присутни су ишчекивали одбацивање захтева за изручење Србији па је завладао мук након одлуке о одлагању коначне одлуке на 6. април. Међутим, приликом изласка из сале и из зграде суда, Харадинај је дочекан аплаузом и песмама, као и узвицима: ОВК! Присутни испред суда носили су заставе Албаније, као и једну заставу Косова, али и симболе велике Албаније.
Апелациони суд у Колмару је 9. фебруара одржао јавну седницу на којој су своје ставове о захтеву Србије изложили Харадинај и његови браниоци па је ради већања (утврђивања испуњености услова и гласања) о захтеву Србије за изручење одложио доношење своје одлуке. Тада је републички тужилац Француске тражио да се прецизира одређена документација и да се упозна с процесним законима Србије.
Лидер опозиционе Алијансе за будућност Косова ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по српској потерници, а Србија је потом упутила Француској захтев за његово изручење. Он је недељу касније пуштен да одлуку суда о захтеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено да напушта територију Француске.
Истрага против Харадинаја у Србији је покренута 2004. године, а у јануару је проширена новим оптужбама и новим доказима, који су прослеђени суду у Колмару.
Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на КиМ у току 1998. и 1999. године, а реч је, како је Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.
Министарство правде Србије је пре неколико дана упутило француском суду у Колмару додатне доказе против Рамуша Харадинаја на више од 100 страна, као и хашку пресуду, да би се показало да се Харадинај у Србији не терети за иста дела за која је раније ослобођен у Хашком трибуналу. Министарка правде Нела Кубуровић у изјави за Тањуг је прецизирала да су у додатној документацији искази сведока и извештаји Министарства унутрашњих послова, војне поште и записници с извршеног увиђаја.
– То смо послали да бисмо показали да нису тачни наводи који се истичу у медијима последњи месец да се Харадинај пред правосудним органима Србије терети за иста кривична дела за која је ослобођен у Хашком трибуналу – казала је Нела Кубуровић.
По њеним речима, Србија је у више наврата истакла да Тужилаштво за ратне злочине води поступак за дела која су се десила током јуна 1999. године, док се хашка пресуда односи на догађаје који су се дешавали током 1998. године.
– Уз документацију коју смо доставили француским органима, прослеђена је и пресуда Хашког трибнала управо да би се могли упоредити докази – напоменула је министарка Кубуровић.
Имајући у виду јучерашње рочиште на којем је суд одлуку о изручењу Харадинаја поново одложио за 6. април, она очекује да ће француски органи да траже додатну документацију. Она је истакла да ће Министарство правде свакако одговорити свим захтевима и доставити све што је неопходно да би француски суд могао да одлучи у складу с молбом Србије.
– Морам да истакнем да оно што је Србија до сада доставила у постуности испуњава све захтеве које прописује Европска конвенција о екстрадицији да би се одлучило о молби за изручење – напоменула је она.
С. Х.
Бивши вођа ОВК у суду