Новосађани радије плате казну, него да оду у затвор

Од почетка марта почиње нови вид доставе обавештавања окривљених, који после Београда стиже и на подручје овог Суда, а о томе је потписан протокол.

Наиме, већ сада је уочљив тренд је да се осумњичени много више кажњавају по прекршајним налозима, за фиксне казне, а пре свега захваљујући томе што су општинске, градске и покрајинске одлуке прешле на налоге који се достављају електронским путем.

Ту спадају, на пример, мноштво пријава за прекорачење радног времена угоститељских објеката, оне из области сабраћаја... Такође, ако је неко у бекству или очигледно избегава довођење у судницу, постоји могућност издавања опште наредбе за довођење у суд.

Већ сада се ово прочуло, па осумњичени грађани сами долазе да провере да ли имају дугове, а у последњи час се тргне већина да плати обавезе, зато што се све више издају потернице.

Ово је постало могуће изменом закона претпрошле године,  али је суд почео интензивније да примењује овакве мере крајем прошле године и показало се као изванредно решење.   

Примера ради, ако неко иде на скијање у Француску или на летовање у Грчку, постаје све више заинтересован за измирење казни да би био спокојан да ли ће га неко вратити с границе и то о његовом трошку.

Држава мора себе да брани. Проблем је био и у достави. Ми смо у обавези да је обављамо преко поште, а предаја наших обавештења је била готово симболична. Ових дана смо преузели нове коверте с повратницом и обавештењима, које ће изменити ситуацију. На њиховој полеђини постоји обавештење у којем пише да у року од 15 дана треба подићи пошиљку или у противном ако се не подигне, осам дана ће бити на огласној табли и сматраће се да је прималац уредно обавештен. Ово ће сад заживети иако је могло по закону и раније, али сад нам достављена нова набавка коверти ( „С1“), објашњава за „Дневник“ председник Прекршајног суда у Новом Саду, мр Каменко Козарски.

У Прекршајном суду у Новом Саду је од почетка примене новог Закона о спречавању насиља у породици, односно од 1. јуна  до краја прошле године запримљено 56 предмета а кажњене су 52 особе. За 51 лице изречена је затворска казна од пет до 50 дана, а највише је оних у трајању од месец дана.

Сем у једном случају из ранијег периода, ради се већином о мушкарцима, али важно је напоменути да није реч само о прекршајима почињеним у брачној заједници већ и о ванбрачним везама, а има и случајева у којима су актери бивши момак и девојка, односно, кад се ради о бившим партнерима, додаје Козарски.

На пример, наставља наш саговорник, ако неко узнемирава бившу девојку, а имамо таквих случајева, њему се забрани комуницирање, контакт и прилазак, али ако јој он потом преко мобилног телефона прети, прекрши забрану и чини оно што му је недозвољено, следи упућивање у затвор.

Од тренутка када окривљеном држава да решење, он има однос с државом, а не с партенерком, па ако прекрши оно што му је држава наредила, следи одговарајући поступак. Не може осумњичени ни да помисли да га је баш брига за оно што су му „ови рекли”, поручује Козарски.     

Окривљени имају право жалбе, али за то време седе иза решетака, зато што се ради о тежим прекршајима из области јавног реда и мира, Закона о спречавању насиља у породици, да не би дошло до ескалације насиља, односно нежељених последица.     

Председник новосадског Прекршајног суда наводи да је профил осумњичених такав да се често ради о социјално угроженим, недовољно образованим људима, онима који не раде и који су „сиромашни духом и материјалним средствима”, али појављују се повремено и случајеви у којима је реч о веома ситуираним људима. Наводи пример да је био покренут поступак против једног успешног бизнисмена.

Не мора се у тим прекршајима радити, како се то често мисли „о шамарчини”, може осумњичени да уз повишен тон разбије нешто у кући – пепељару или лампу, да баци парфем, а ако се партнерка осети угроженом, и то пријави, полиција излази на лице места и процењује ситуацију, обраћа се Тужилаштву. Свакако, није пресудно да неко неког удари, већ је довољно да се у случају појавила ситуација у којој постоји могућност да ће осумњичени предметима или некако наставити да се насилнички понаша, тако да се нека особа осећа угроженом, истиче Козарски.

Он наводи да се такви случајеви чешће дешавају у ноћним сатима, али да их понекад има и у току дана. 

Осим бројних предмета о насиљу у породици, у новосадском Прекршајном суду занимљив је и број замена новчаних казни у затворске.

Редовних предмета који су дошли на извршење (наплату) и прекршајних налога (на пример, за невезивање појаса, неправилно паркирање, прекршаја на основу градских одлука...), који нису плаћени у року од осам дана, било је лане око 1.000 месечно.

Ипак, кад је окривљенима казна преиначена у затворску, по принципу да 1.000 динара вреди један затворски дан, само 121 особа се одлучила да не плати обавезу и да одлежи казну у затвору на Клиси. Прошле године је наплаћено на име новчаних казни преко 211 милиона динара.

М. Вујачић