Насилници од сутра "лете" из куће

Мера удаљења ће бити примењена према насилнику без обзира да ли је он власник стана или са жртвом живи у изнајмљеном стану, а уколико са жртвом не живи биће му изречена само мера забране приласка и комуницирања. 



Ове хитне мере предвиђа Закон о спречавању насиља у породици који почиње да се примењује од сутра у нашем правном систему.



У изјави за Танјуг Горјана, Мирчић Чалуковић из Министарства правде каже да нова законска решења имају за циљ да превентивно утичу да до извршења кривичног дела уопште не дође.



Тако ће полиција, након пријаве насиља, ако процени да има ризика од понављања дела, моћи насилника да задржи до осам сати у полицијској станици и у том року је дужна да прикупи обавештења и податке о насилнику, као и да обави разговор да њим и жртвом, указала је Мирчић Чалуковић.



Уколико процени да има основа за ескалацију ризика, полиција може да насилнику изрекне меру према којој у наредних 48 сати не може да се врати кући, нити да приђе жртви.



Након тога, полиција мора све доказе да достави јавном тужиоцу који има рок од 24 сата да одлучи да ли ће да стави предлог суду за продужење мере удаљења до 30 дана, а суд има исти рок од 24 сата да о том предлогу донесе одлуку.



Уколико насилник прекрши изречену судску забрану - учиниће прекршај, па ће му прекршајни суд у хитном поступку изрећи казну затвора до 60 дана, напоменула је Мирчић Чалуковић. 



Она је напоменула да се у случају извршења кривичног дела примењују механизми репресије који се већ примењују у нашем правном систему, као што су притвор и кривични поступак...



Поред хитних мера нови Закон предвиђа и обавезу кооридинаране сарадње различитих државних органа и установа, као и оснивање посебних одељења при тужилаштвима која ће се бавити само случајевима насиља у породици.



Координационе групе, које имају обавезу да се састају најмање два пута месечно, чиниће посебно обучени припадници полиције, тужилаштва и центри за социјални рад, невладине организације које се баве жаштином жртава насиља, а по потреби у рад група ће се укључивати школске и здравствене установе, као и Национална служба за запошљавање (НЗС).



Мирчић Чалуковић је указала да ће сви случајеви пријаве насиља, са или без хитне мере, бити изнети на групи за координацију која ће поново проћи кроз цео случај и проценити ризик јер је, како је истакла, "ризик променљива категорија".



Објашњавајући улогу здравствене установе у раду групе, она је указала да се у пракси дешавало да жртва никоме не пријави насиље, ни полицији, ни тужилаштву, ни центру за социјални рад, али оде код лекара са повредама. 



Због тога ће сада, према речима Мирчић Чалуковић, лекар бити дужан да случај повређивања пријави полицији или тужилаштву.



Исти је случај и са професорима, педагозима, учитељима, који ће такође имати обавезу да пријаве случај ако примете да ученик има промене у понашању или телесне повреде.



НСЗ добија улогу у подршци жртвама, јер се у пракси често дешава да су жртве економски зависне од насилника. Та служба ће бити задужена да жртви нађе посао и помогне јој у решавању њеног случаја.



Како је за Танјуг објаснила саветница за запошљавање у НСЗ Десанка Михаиловић Ковач, ова институција је још почетком године потписала Протокол о сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у коме су дефинисане активности за помоћ жртвама породичног насиља.



Процедура је, како је објаснила Ковач, да након што Центар за социјални рад процени да је особа која је жртва породичног насиља способна за рад, и још ако она да писмену сагласност да је спремна за рад, тражење посла почиње.



"Центар за социјални рад припрема обавештење о процењеној потреби запошљавања за конкретно лице који се доставља НСЗ која даље спроводи активности на пружању помоћи и подршке лицима која су дефинисана као теже запошљива категорија, а ту спадају и жртве породичног насиља", прецизирала је она.



Тачно одређеног рока за пријаву НСЗ нема, али како је Ковач рекла, препоручује се да то буде у што краћем року.



На питање да ли постоји нека одређена листа послова које би такве жене могле да раде, Ковач каже да то зависи од личних карактеристика и амбиција лица која тражи посао, али да су послови углавном у области трговине, продаје, неге старих и слично.



У НСЗ су до сада радили и са особама које немају завршену ни средњу, па чак ни основну школу, или су прошле кроз неку врсту трауме, али ни то, каже Ковач, не треба да обесхрабри, јер и ти људи могу кроз програме ове иституције да се усаврше.



Постоје бројне обуке, а једна од популарнијих је обука за геронтодомаћице, навела је Ковач.



Према њеним речима, гледа се и занимање које особа поседује, али и уколико жели да ради на другим пословима. Сви расположиви послови су ту, а у зависноти од могућности и мотивације лица за тразењем посла, узима се у обзир целокупна процена запошљивости", навела је она.



Такође је напоменула ће НСЗ посредовати између људи којима буде требао посао и послодаваца, како би у складу са потребама послодаваца, могли и да се обучавају.