Млади мотораши најугроженији, брзина опасан изазов

напоменула је новосадска Полицијска управа за “Дневник” пред почетак сезоне вожње бајкера, којих је сваке године све више на путевима.

Саобраћајци Полицијске управе у Новом Саду, који службу обављају на службеним мотоциклима, у току 2015. године открили су 2.256 прекршаја,  Од тога је 43 прекршаја непрописног претицања, 46 прекршаја управљања возилом без возачке дозволе, 25 прекршаја управљање возилом без одговарајуће категорије, 75 прекршаја истека рока важења регистарске налепнице, 30 прекршаја у којима возило није уписано у јединствен регистар возила и 297 прекршаја некоришћења заштитне кациге.

Такође, откривено је 76 возача под утицајем алкохола од којих је 28 возача  задржано до истрежњења, а најдуже 12 сати, наводи се у статистици новосаска полицијске управе. 

Иначе, у саобраћајним незгодама лане су у Јужнобачком округу, погинула четири возача мотоцикала и мопеда, а повређено је 144 возача и 21 путник на тим возилима.

У последњих неколико година, откако саобраћајци имају бројније и квалитетније службене мотоцикле, уз контроле радаром, врло је мали проценат проблематичних мотораша.

- Мотоциклисти се често могу поделити на оне који припадају одређеним клубовима, оне које би могли назвати слободњацима, а  чини се да постоји и трећа група, којој припадају они који имају жељу да се на два точка само мало прикажу, а неретко се мотора чак и плаше. У принципу, припадници мото-клубова су прилично дисциплиновани и одговорни. Они су најчешће ти који учествују у кампањама и пропагирају примерен начин понашања на точковима и љубав према вожњи. Ипак, чињеница је да су најугроженији млади возачи мотоцикала, с мало возачког искуства, који дозволе себи да више „дивљају” на точковима не би ли се доказали пред друштвом и девојкама. Наравно, не понашају се сви тако. Старији мотоциклисти се зрелије опходе, без жеље за доказивањем. Већини је ипак важније да на мотору буду што дуже, а не што брже – кажу нам припадници саобраћајне полиције.

Саобраћајна полиција апелује на мотоциклисте, пре свега, да прилагоде брзину кретања својим вештинама, зато што мотор захтева одређене способности. Суштина је да се прилагоди брзина, док би возачи других возила требало да имају мало већу толеранцију према мотоциклистима који се чињенично теже и спорије уочавају у саобраћају, нарочито када се узме у обзир „мртви угао отпозади”.

М. Вујачић