Мар­ко Ми­ли­ћев  иза­шао из за­тво­ра, кан­три­мен и да­ље ениг­ма

Он је, ка­ко је утвр­дио суд, 25. ју­ла 2014. во­зи­лом „кан­три­мен” усмр­тио Лу­ку Јо­ва­но­ви­ћа на бе­о­град­ском Бран­ко­вом мо­сту, а по­том по­бе­гао с ме­ста не­сре­ће.

Јо­ва­но­вић се вра­ћао из гра­да с при­ја­те­љи­ма ку­ћи. Њи­ма се на мо­сту по­ква­ри­ла „ла­да” и, кад су иза­шли да је пре­гу­ра­ју у за­у­став­ну тра­ку, на њих је на­ле­тео „ми­ни-кан­три­мен”. Во­зач „кан­три­ме­на” ни­је се за­у­ста­вио на­кон не­сре­ће, а Јо­ва­но­вић је од за­до­би­је­них по­вре­да пре­ми­нуо дан ка­сни­је у Ур­гент­ном цен­тру.

Упра­во због смр­ти мла­ди­ћа, бек­ства не­са­ве­сног во­за­ча и чи­ње­ни­це да „кан­три­мен” ко­ји је во­зио ви­нов­ник не­сре­ће ни­је на­ђен, слу­чај је од по­чет­ка иза­звао ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње ме­ди­ја па је чак о де­та­љи­ма ис­тра­ге јав­ност оба­ве­шта­вао ми­ни­стар по­ли­ци­је Не­бој­ша Сте­фа­но­вић.

Сте­фа­но­вић је у уто­рак из­ја­вио да је слу­чај „'кан­три­мен'” по­ли­циј­ски ре­шен и да евен­ту­ал­ни про­на­ла­зак ауто­мо­би­ла ко­јим је Мар­ко Ми­ли­ћев у ју­лу 2014. го­ди­не усмр­тио Лу­ку Јо­ва­но­ви­ћа не би про­ме­нио суд­ску пре­су­ду ко­јом је Ми­ли­ћев осу­ђен на че­ти­ри и по го­ди­не за­твор­ске ка­зне.

– Прав­да је за­до­во­ље­на, оста­ло је са­мо пи­та­ње где је „кан­три­мен”, али то ни­је кру­ци­јал­но, јер је крив онај ко је во­зио ауто­мо­бил и усмр­тио не­срећ­ног мла­ди­ћа – ре­као је Сте­фа­но­вић но­ви­на­ри­ма. – Уби­ца је ухва­ћен и пра­во­сна­жно осу­ђен, а осу­ђе­ни су и сви ко­ји су по­ма­га­ли у при­кри­ва­њу тог зло­чи­на.

Ми­ни­стар је из­ра­зио жа­ље­ње што ауто­мо­бил ко­јим је Ми­ли­ћев усмр­тио Јо­ва­но­ви­ћа ни­је про­на­ђен јер би се та­ко, ка­же, у пот­пу­но­сти из­бе­гла би­ло ка­ква не­ре­ше­на пи­та­ња, али је под­ву­као да то не би ути­ца­ло на крај­њи ис­ход тог слу­ча­ја и из­ри­ца­ње за­твор­ске ка­зне Ми­ли­ће­ву.

– За нас је тај слу­чај за­тво­рен. Во­лео бих да са­зна­мо где је ауто, али ако Ми­ли­ћев не же­ли да то ка­же, те­шко мо­же­мо от­кри­ти, осим ако се не по­ја­ви број ша­си­је или део тог ауто­мо­би­ла. С об­зи­ром на број кра­ђи та­квих ауто­мо­би­ла, сум­њам да  ће­мо га про­на­ћи – на­вео је Сте­фа­но­вић.

Утвр­ђе­но је да је „кан­три­мен смр­ти” во­зио Мар­ко Ми­ли­ћев, ко­ји је 15 да­на по­сле са­о­бра­ћај­не не­сре­ће у ко­јој је Јо­ва­но­вић за­до­био смр­то­но­сне по­вре­де, 10. ав­гу­ста 2014, ле­том за Ис­тан­бул, по­бе­гао из Ср­би­је. Из Тур­ске је од­ле­тео у Ки­ну.

У ме­ђу­вре­ме­ну, по­ли­ци­ја га је иден­ти­фи­ко­ва­ла као ви­нов­ни­ка не­сре­ће па му је у од­су­ству при­твор од­ре­ђен 19. ав­гу­ста 2014, ка­да је за њим рас­пи­са­на и Ин­тер­по­ло­ва по­тер­ни­ца. Упра­во је по цр­ве­ној по­тер­ни­ци 29. ав­гу­ста 2014. ухап­шен у Ки­ни, а де­вет да­на ка­сни­је из­ру­чен је Ср­би­ји.

Де­вој­ке и мла­дић ко­ји су те ве­че­ри би­ли с Ми­ли­ће­вим у ко­ли­ма, по­сле на­год­бе с Ту­жи­ла­штвом, осу­ђе­ни су на ка­зне кућ­ног за­тво­ра.

Да­на Ма­нев­ска пр­ва је окри­вље­на у слу­ча­ју „кан­три­мен” ко­ја је при­ста­ла да скло­пи на­год­бу с Ту­жи­ла­штвом и при­зна да је кри­ва за не­сре­ћу у ко­јој је 25. ју­ла на Бранковом мостуна­стра­дао Лука Јовановић, у замену за шест месеци кућног затвора.

После ње, кривицу су признали и Никола Лепен, који је такође пристао на шест месеци, а затим и Милица Новаковић, која је осам месеци провела у кућном затвору. Тамара Богдановић пристала је на десет месеци, а Бојана Петровић на четири.

Ви­ше од го­ди­ну про­вео је у при­тво­ру пре не­го што је 28. ок­то­бра 2015. осу­ђен пред Тре­ћим основ­ним су­дом. Ви­нов­ник не­сре­ће је био оп­ту­жен за те­шко де­ло про­тив без­бед­но­сти јав­ног са­о­бра­ћа­ја, за ко­је је за­пре­ће­на ка­зна за­тво­ра до осам го­ди­на, али и за не­пру­жа­ње по­мо­ћи ли­цу по­вре­ђе­ном у не­сре­ћи.

Осим Ми­ли­ће­ва, у по­ступ­ку је осу­ђен и ње­гов кум Бра­ти­слав Ве­со­вић, и то на го­ди­ну за­тво­ра, јер га је крио и по­мо­гао му да са­кри­је во­зи­ло.

Ми­ли­ћев је два пу­та по­ку­шао ра­ни­је да иза­ђе из за­тво­ра, тач­ни­је, тра­жио је од су­да да га пу­сти на услов­ни от­пуст. Пр­ви пут зах­тев је упу­тио су­ду у ок­то­бру 2017, по ис­пу­ње­њу јед­ног од за­кон­ских усло­ва за пу­шта­ње на пре­вре­ме­ну сло­бо­ду, од­но­сно чим је из­др­жао две тре­ћи­не за­твор­ске ка­зне. Мол­ба је од­би­је­на, а сле­де­ћу је упу­тио про­шлог ју­на. И тај зах­тев је Тре­ћи суд од­био, а Апе­ла­ци­о­ни је њи­хо­ву од­лу­ку по­твр­дио 24. ок­то­бра про­шле го­ди­не и та­ко Ми­ли­ће­ва оста­вио у за­тво­ру до кра­ја ка­зне.

Мар­ко се до 25. сеп­тем­бра 2013, де­сет ме­се­ци пре не­сре­ће на Бран­ко­вом мо­сту, пре­зи­вао Мар­ко­вић. Та­да се оже­нио На­дом Ми­ли­ћев и на вен­ча­њу је узео ње­но пре­зи­ме.

Спе­ку­ли­са­ло се о то­ме да је је­дан од мо­гу­ћих мо­ти­ва узи­ма­ња же­ни­ног пре­зи­ме­на по­ку­шај да са­кри­је кри­ми­нал­ну про­шлост, али дру­ги, мо­жда и ва­жни­ји је, да, ако има исто пре­зи­ме као и су­пру­га, ко­ја је аме­рич­ка др­жа­вљан­ка и има фир­му у Чи­ка­гу, лак­ше ће до­би­ти па­пи­ре САД. Ин­те­ре­сант­но је да је за вре­ме бо­рав­ка у за­тво­ру, пре не­пу­не две го­ди­не са су­пру­гом до­био си­на.

Е. С. Х.