Лане 11 пријава нестанака деце

Од 2012. године до данас АСТРА је примила више од 2.000 позива путем Европског броја за несталу децу 116000, у вези с различитим врстама нестанака деце. Само током прошле године примљено је 11 пријава нестанака деце, осам девојчица и три дечака. Од тог броја, десеторо деце су држављани Србије, док је једно страни држављанин. За шесторо деце Европски број за несталу децу у Србији је добио информацију да су пронађена, а потрага и даље траје за троје деце, кажу за „Дневник” у АСТРИ, и додају да за двоје деце немају повратну информацију. Такође, једно дете, чији је нестанак из институције пријављен крајем 2016. године, пронађено је живо и здраво почетком прошле године.

– Последњи податак који смо добили од Министарства унутрашњих послова се односио на прву половину 2017. године, када је било нестало више од 400 деце, док се на основу искуства из prеthodnih година може рећи да се годишње пријави преко 1.000 различитих врста нестанака деце. На ажалост, МУП није одоговорио на наш захтев за достављање најновијих података  – каже за наш лист пи-ар АСТРЕ Катарина Ивановић.

По подацима Мреже европских бројева за несталу децу, као и подацима полиције, најчешће врсте нестанака су када деца побегну од куће или из домова за децу без родитељског старања, односно из хранитељских породица, док је проценат отете деце испод десет одсто од укупног броја нестанака.  Како каже Катарина Ивановић, АСТРА се залаже и константно апелује на полицијске органе да, без обзира на врсту нестанка, у потрагу треба да се крене одмах, управо из разлога што су деца незаштићена и могу бити у ризику од различитих облика експлоатације и злостављања.

Нестанак детета је увек приоритет за полицију и у сваком од пријављених случајева полиција поступа хитно. Током 2016. године, брзом и ефикасном интервенцијом, полиција је евидентирала и расветлила 1.113 случајева нестанака деце. Од укупног броја пријављених нестанака, највише је деце и малолетника који су побегли од куће, из домова за незбринуту децу, школа, прихватилишта. Разлози су разни – од љубавних проблема, лоших оцена, свађе с родитељима и вршњачке свађе до насиља у породици.

Tinеjyеri узраста од 12 до 16 година најчешће беже од куће, а у протеклој години је забележено шест таквих случајева. У АСТРИ кажу да су, осим у једном случају у којем потрага и даље траје, сва деца пронађена у периоду до недељу дана.

У току 2017. године забележене су и три родитељске отмице.

– Наиме, сарадници из Мреже европских бројева за несталу децу пријавили су нестанак четворогодишњег детета, а у другом случају је мајка пријавила родитељску отмицу двоје деце узраста девет и 12 година – каже Катарина Ивановић, и додаје да је у првом случају истрага и даље у току, док за двоје деце немају повратну информацију о исходу.

У прошлој години пријављена су и два случаја изгубљене или на други начин нестале деце, узраста 15 и 16 година. У једном случају, с обзиром на то да се радило о девојчици за коју се сумњало да је жртва трговине људима, односно да је у питању принудни брак, и за којом је расписана потрага, било је у контакту са сарадницима из иностранства неопходно проверити да ли могу по проналаску да је хитно збрину. Како наводе у извештају АСТРЕ, девојчица је пронађена за мање од два месеца.

С обзиром на велику флуктуацију избеглица и миграната 2016. године кроз Републику Србију, број позива који су се односили на децу из те популације био је доста велики. Међутим, током  2017. године, избеглице и мигранти су се дуже задржавали у Србији, а пријаве које су се односиле на децу тицале су се раздвајања породице.

Д. Николић