Љајић не верује да ће осуђеници казну служити у Србији

"Не видим да сада постоји неко другације расположење него до сада. У међународној заједници и Трибуналу не видим да се то расположење променило“, рекао је Љајић у разговору за Радио Слободна Европа (РСЕ).



Осврћући се на иницијативу министра спољних послова Ивице Дачића који је изнео пре два дана у разговору са генералним секретаром Уједињених нација (УН) Антонијом Гутерешом у Њујорку, Љајић је подсетио да је Србија са том иницијативом први пут изашла пре десетак година и да никада није добила неки конкретан одговор. 



"Добијали смо само различита објашњења о томе због чега тај захтев тешко да може да буде прихваћен. Као прво, постоји препорука генералног секретара УН-а по којој је јасно да осуђеници не могу да издржавају казну на простору бивше Југославије. То може да се повуче уколико би се донела другација одлука. То је формални разлог", указао је Љајић. 



Друго објашњење, које је како каже, Србија често добијали односило се на то да Србија у једном периоду није изручила све оптуженике, пре свега су тада на слободи били Радован Караџић, Ратко Младић и Горан Хаџић.



"Дакле, као незваницна објашњења то смо добијали - да није реално да они као позитиван сигнал предузму један такав потез све док сви оптуженици не буду изручени. Када су изручени сви оптуженици онда је уследило ново објашњење, које опет није било званично, али су га сви у Трибуналу понављали, да они сумњају да би у Србији осуђеници имали повлашћен третман, с обзиром на расположење у јавности да се већина њих третирају као хероји", рекао је он.



Љајић сматра да хашки осуђеници не би имали бољи третман у Србији, упркос томе што се они чешће славе као хероји него што се третирају као починиоци тешких ратних злоцина.



"Не видим да би они имали било какав бољи третман. Њихов боравак у српским затворима подразумева строги надзор над њима док издржавају казну. Дакле, апсолутну контролу уз могућности да сваког тренутка Трибунал донесе и другачију одлуку“, напоменуо је Љајић.



Уз ове разлоге, треба додати да Србија има још једну неиспуњену обавезу према Трибуналу, а то је изручење радикала окривљених за непоштовање суда, подсећа Слободна Европа, али је њихво изручење одбио суд јер нису испуњени услови по српском Закону о сарадњи с хашким трибуналом.



Упитан за мотив Ивице Дачића да приликом сусрета са Гутерешом понови захтев да преосталих 15 српских држављана, хашких осуденика, издржавају остатак казне у затворима у Србији, Љајић каже да су неки од осуђеника далеко од Србије, породице и да теже остварују контакт са њима.



"Негде постоји значајна језичка баријера и препреке па не могу да остварују контакте, тиме и нека своја права. Рекао бих да су хуманитарни разлози мотивисали на једну овакву иницијативу“, навео је Љајић.



Хашки трибунал је својевремено са 18 држава потписао споразум о издржавању казни осуђеника у њиховим затворима.



Међу потписницима није ни једна држава региона. Ниједан хашки оптуженик по правилима Трибунала не може да служи казну у својој земљи.