КО ЈЕ СРПСКА ЖЕНА МОНСТРУМ Госпођа Камелеон мужa „ОВЕРИЛА“ метком у главу, рођеног брата ЗАПАЛИЛА, од малена КРАЛА

Иако су истражитељи који су разговарали с Душанком Петровић тврдили да је натпросечно интелигентна, због баналних пропуста у чињењу кривичних дела, ниједно од њих није успела дуго да скрива од полиције. Била је брутална и жељна новца не бирајући начин на који ће до њега да дође.

Своју криминалну каријеру почела је одмах по дипломирању на Правном факултету. Запослила се на месту стручног сарадника у тадашњем Привредном суду у Београду, где су колеге с којима је радила постале њене прве жртве. Када би неко од њих одлазио на паузу, Душанка би им из торби узимала кључеве од станова и правила дупликате. Знала је где станују и које им је радно време, па је касније несметано улазила у њихове станове или куће односећи све што је сматрала вредним и што је могла да понесе.

Умела је и да по уласку у просторију преко торбе колега нехајно пребаци мантил, а онда приликом изласка понесе и своју гардеробу и њихове ташне. Фалсификовала је и картице "Америкен експреса" с којима је куповала гардеробу и намештај. Када је коначно откривена, осуђена је због превара и крађа. У међувремену је преминуо њен супруг с којим је имала ћерку Јелену, чији је историјат пођеднако необичан. Пре него што је одлучила да настави мајчин занат, Јелена се придружила секти Харе Кришна и на неко време отишла у САД.

Пуцањ у потиљак

Полицијски досије, бурна прошлост, преваре и крађе нису сметале Селимиру Трипковићу, пензионисаном војном пилоту, да се заљуби у Душанку и ожени се њом. Његово двоје тада већ пунолетне деце противило се очевој намери, али безуспешно. Душанка је убрзо после венчања отишла на одслужење затворске казне. Још док се налазила иза решетака успела је да наговори 20 година старијег супруга да свој велики стан у Новом Београду препише на њену ћерку. Пошто је постигла шта је хтела, одлучила је да оконча други брак. Недуго по изласку из затвора 1993. Душанка је убила Селимира на шеталишту поред Саве у новобеоградском Блоку 45.

- Пошто је њен супруг редовно џогирао поред Саве, она га је једног дана пратила и када је стигао до краја кеја, пуцала му је у потиљак из пиштоља. Затим је разбацала његове ствари по травњаку како би заварала полицију и почела да виче: "Упомоћ, напали су нас разбојници, убише ми мужа!". Неуверљивост њене приче била је очигледна. Полиција ју је убрзо ухапсила, а Душанка се током суђења упорно бранила истоветним тврдњама. Када је већ осуђена, суду су јавила њена ћерка Јелена тврдећи да је она убила очуха јер је наводно покушао да је силује. Покушај да заштити мајку и преузме убиство на себе никако није могао да се третира као основан - испричао је један од истражитеља. Душанка је осуђена у Окружном суду на нових 14 година робијања.

Од 1994. до 5. јануара 2003, тада већ у шездесетим годинама, Душанка Петровић је служила казну у КПЗ за жене у Пожаревцу. У затвору је упознала и зближила се са три године старијом Љубицом Коловрат, која је издржавала казну због превара и крађа. После неког времена договориле су се да Душанка побегне из затвора. Њена нова пријатељица раније је одслужила казну, а Душанка је искористила прву прилику која јој се указала. Када је почетком 2003, после осам година, пуштена на такозвани слободан викенд ван затворских зидина, није се вратила у затвор.

Одмах је отпутовала код Љубице Коловрат која је потом Душанку пријавила као своју сестру Ану Борели, која је више од две деценије наводно живела у Италији. На основу тога је Душанка успела да добије босанска документа. Убрзо су кренуле у заједничке пљачкашке походе, у којима су им се после кратког времена придружиле десетак година млађа Јања Анђелић из Новог Травника и Душанкина ћерка Јелена, која је напустила Харе Кришну.

Наредних година ова четворочлана женска банда, коју је предводила Душанка, опљачкала је бројне жртве у Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској. На њиховој мети били су у највећем броју усамљени, старији мушкарци, који су се јављали на понуде за „усамљена срца", које је Душанка објављивала у новинама, или преко огласа за куповину и продају станова. Када би се договориле за време сусрета и дошле у стан оних који су насели на њихове понуде, чланице банде су користиле тренутак непажње домаћина, омамљивале га спрејовима и потом пљачкали.

Помогле јој другарице

А онда 10. марта 2006. године следи вероватно највећи злочин који је Душанка осмислила и у којем су јој помогле другарице. Неколико месеци раније умрла је Душанкина мајка, после чега је она тражила од млађег брата Александра Петровића, који је живео са мајком, да прода стан и да њих двоје поделе новац. Брат, који је имао благе психичке проблеме, на то није пристајао. Због тога је његова сестра смислила план како да се дочепа мајчиног стана у Београду.

Душанка је наговорила Љубицу да ступи у контакт са Александром и да му понуди брак. Када је он на то пристао, Љубица га је убедила да се пресели у Сарајево. Александар је 9. марта допутовао са већом сумом новца, а Љубица га је сместила у изнајмљени стан у којем је сутрадан и убијен, а његово тело спаљено.

Када је злочин откривен, полиција је брзо ушла у траг свим женама за које су постојале сумње да су у њему учествовале. Ухапшене су Љубица Коловрат и Јања Анђелић, али не и Петровићева која је већ отпутовала у Београд. Ниједна од ухапшених није у почетку желела истражитељима да исприча шта се тачно догодило. У стану Коловратове полиција је нашла фалсификована документа БиХ и Хрватске које је ова група сама штампала, а затим се на основу њих представљала жртвама.

У почетку је постојало неколико верзија догађаја. Према првој, убиство Александра је организовала његова сестра Душанка, а њена најбоља пријатељица Љубица Коловрат је била директни извршилац. Према другој, смртоносне хице у око и слепоочницу Петровићу је испалила његова сестра Душанка, или њена ћерка Јелена.

Хладнокрвност и прорачунатост на суђењу

Један од сарајевских медија је објавио и трећу верзију, наводно признање Јање и Љубице дато полицији да су заједно из пиштоља убиле Александра, а потом запалиле тело како би прикриле трагове. Као мотив су навеле намеру да од Александра узму већу количину новца.

Наредне године је у Кантоналном суду Сарајево одржано суђење на којем је први пут изречена пресуда за удруживање у злочиначку организацију. Љубица Коловрат је осуђена на 14 година затвора, а Јања Анђелић на 11 година и шест месеци. Анђелићева и Коловратова су се, како је суд утврдио, удружиле у злочиначку организацију с Душанком Петровић из Београда и одговорне су за убиство њеног брата Александра почињено 10. марта 2006. у изнајмљеном стану у сарајевском насељу Долац-Малта. Осуђене су и за преваре и тешке крађе.

Међутим, у новембру 2007. године настаје обрт. Врховни суд Федерације БиХ укида првостепену пресуду и на основу у међувремену прикупљених доказа доноси знатно другачију пресуду. Јања Анђелић је осуђена на јединствену казну од шест година и 30 дана затвора за помагање у убиству Александра Петровића, за крађу и кривотворење исправа. Истом пресудом Љубица Коловрат је због недостатка доказа ослобођена оптужби за помагање у убиству, али је осуђена на две године и три месеца затвора за крађу и кривотворење исправа.

У обновљеном поступку пред Врховним судом утврђено је да је Александрова сестра Душанка Петровић намамила брата да дође у Сарајево у стан који је изнајмила Анђелићева.

- Душанка Петровић испалила је два хица из пиштоља Петровићу у главу, а мотив јој је био да дође до његовог стана у Београду. Након убиства Петровићева је запалила братово тело - наведено је у пресуди која је постала коначна.

Душанку Петровић је у време изрицања ове пресуде полиција у Србији пронашла и вратила у затвор на издржавање казне због убиства мужа. Против њене ћерке Јелене поступак није вођен јер није било доказа да је уплетена у убиство.

Хладнокрвност и прорачунатост Петровићеве на суђењу је најбоље илустровао полицијски сведок. Наиме, када је убила брата Александра, чистећи пиштољ Душанка је псовала Анђелићеву јер је њен пиштољ заказао, па је Душанка два пута пуцала брату у главу. То је пореметило њен првобитни наум да се Петровићева смрт пред полицијом прикаже као самоубиство.

Курир/ Експрес