Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу: Ниче нови павиљон за 160 осуђеница

Већ су видљиви зидови нове зграде, површине 2.600 квадрата, чија је градња започета у јуну 2017. године. По пројекту, објекат је капацитета 160 осуђеница.

Градња овог објекта представља прву фазу пројекта „Побољшање животних услова у КПЗ за жене у Пожаревцу”. У другој фази планирано је рушење постојеће зграде и изградња нове у којој ће бити затворено одељење за смештај око 200 осуђеница.

„Извођење радова, као и надзор над изведеним радовима, финансира се из ИПА ЕУ фондова 2013 тако да Европска унија финансира радове са 85 одсто, а Република Србија са 15 одсто. Укупна вредност радова је око три милиона евра“, потврђено је “Дневнику” у Управи за извршење кривичних санкција.

Подсетимо, Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу је једини те врсте у Србији у коме казну затвора и малолетничког затвора издржавају жене, независно од висине изречене казне, врсте кривичног дела, места  боравка, година старости или држављанства.

Распон казни креће се од неколико дана  до преко  30 година.

Тренутно је у Заводу на издржавању казне 290 осуђеница, које носе свој одећу током издржавања казне. У складу с Правилником о кућном реду казнено поправних завода и окружних затвора осуђена лица посећује једном недељно свештено лице.

Према степену обезбеђења, Казнено-поправни завод за жене припада заводима полуотвореног типа, са затвореним, полуотвореним и отвореним одељењем, као и одељењем за малолетнице и прекршајним одељењем.

„Специфичност Завода су посебне просторије, одвојене од осталих осуђених жена, опремљене за боравак трудница и мајки с децом у складу са Законом о извршењу кривичних санкција. Осуђенице се  порађају у одговарајућој здравственој установи, најчешће у Градској болници у Пожаревцу. У изводу из матиче књиге рођених нема података да је дете рођено за време издржавања казне мајке. Изменама Закона о извршењу кривичних санкција деца остају с мајкама у заводу до своје  навршене друге године, док је то раније било до њихове прве године живота. Завод купује пелене, млеко, кашице, дубак...“, кажу у Управи за извршење кривичних санкција.

Како наводе у Управи, у једином женском затвору се организују различити облици активности: културне, радне, забавне и спортско–рекреативне, као и драмска и ликовна секција. Повремено се организују шаховски и одбојкашки турнири.

„У сарадњи с невладином организацијом из Београда Центар за рехабилитацију имагинацијом, током 2017. и 2018. године организоване су радионице креативног писања, медитације и јоге, а у плану је да се у догледно време покрене и сертификована обука осуђеница за електронско описмењавање, односно обука за рад на рачунарима“, наглашавају у Управи за кривичне санкције.

У сарадњи с Основном школом „Свети Сава“ из Пожаревца, спроводи се  фунционално основно образовања одраслих осуђеница, сваког радног дана.

Такође, у циљу организовања припреме за отпуст осуђеница и што успешније реинтегрисања у друштвену средину, Завод сарађује и са Националном службом за запошљавање.

Током прошле године, у оквиру Твининг пројекта с Европском унијом „Унапређење капацитета затворског система у Србији“, 50 осуђеница је завршило сертификовану обуку за фризерке, маникирке и педикирке, а пре две године била је организована и сертификована обука за кројење и шивење.

„У стеченим дипломама и сертификатима се не наводи да су добијени током издржавања казне како би се спречила евентуална стигматизација по изласку на слободу и лакше пронашао посао“, наглашавају у Управи.

Првог дана ступања на издржавање казне, службеник третмана, осуђене у свим казнено-поправним заводима и окружним затворима упознаје са свим правима и обавезама из Закона о извршењу кривичних санкција (ЗИКС).

Како наводе у Управи за кривичне санкције, осуђенима су доступни сви законски и подзаконски акти (ЗИКС, Закон о кривичном поступку, Кривични закон, Правилник о кућном реду, Правилник о третману, итд...).

Такође, доступни су им и информатори с практичним информацијама о начину остваривања њихових права (право на посете, право на пријем пакета, право на телефонирање, дописивање, здравствену заштиту, притуживање управи завода, боравак на свежем ваздуху- шетња, исхрана, верске обреде и посете свештеног лица, коришћење библиотеке, куповина у кантини, итд...).

Сви заводи имају своје информаторе, као и приручнике израђене на језицима мањина и језицима других држава, имајући у виду да се међу лицима лишеним слободе налазе и страни држављани.

Такође и завод за жене има свој интерни информатор, а ново издање за осуђенице је израђен у септембру 2015. године и то у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији и садржи горе наведене информације.

Д. Николић