Илегалне бомбе и даље вребају на сваком кораку

Ту експлозивну направу, подсетимо, 5. маја после подне нашао је један дечак док се са другарима играо у песку. Бомба је, као што смо већ писали, била у тегли, а ко ју је и када поставио требало би открије истрага.

Основано се сумња да је реч о кријумчареној направи, јер држање бомби, као ни осталих минско - експлозивних средстава, полуаутоматског и аутоматског оружја је грађанима строго забрањено. Ипак, сведоци смо чињенице да је кријумчарење минско - екплозивних средстава доста присутно у Србији. Подсетимо да је, на пример, средином маја 2018. у једној полицијској акцији заплењено чак десет ручних бомби М 75 и М 52. Такође, радници новосадске “Чистоће” су 25. октобра 2016. на Клиси, поред једног контејнера, у пластичној кеси нашли четири ручне бомбе.

Према званичним подацима МУП-а предоченим у студији “Процена претњи од тешког и организованог криминала” из 2019. године, у Србији је у периоду од 2015. до 2018. заплењено чак 525 ручних бомби - највише 2016. (190) и 2018. године (144).

У јуну 2017. године спроведен је и поступак легализације оружја, када су грађани предали 1.104 комада оружја, 124 ручне бомбе, 189 минско - експлозивних средстава и 56.852 комада муниције различитог калибра. Само годину дана раније предато је 57.000 комада муниције и 315 комада бомби и минско - експлозивних средстава.

У легализацији, а и код проналаска бомби, највише је такозваних кашикара. Проналазе се црне, офанзивне М-75, и од њих опасније дефанзивне одбрамбене зелене М-52, које се обавезно бацају из заклона јер имају већи радијус убитачног дејства, до 40 метара, а домет куглица је и до 200 метара, док су поменуте офанзивне убитачне на 15 метара, предочавају стручњаци. 

Илегалне бомбе као и минско ескплозивна средства се на овим просторима најчешће користе у обрачуни-

ма криминалних група. Бомба испод седишта возача и релативно контролисана експлозија, која не убија пролазнике већ само мету, постала је популаран вид ликвидације у мафијашким круговима. Извршиоци на тај начин избегавају да “прљају руке” јер жртву ликвидирају с безбедне удаљености.

Већина подметања експлозија под аутомобиле у Србији, познато је, дело је минера, који су свој „занат” изучили у ратовима у бившој Југославији. Сваки војник који је током обуке имао прилике да види комплетирање спорогорећег штапина, врло лако може да од тог упаљача и парчета експлозива сачини направу која може да убије, рани жртву или направи материјалну штету.

По ранијим информацијама из МУП-а, у Србији живи око 10.000 стручњака за експлозив, од којих су две до три хиљаде бивши полицајци или припадници војних и паравојних формација. То, наравно, није непознато овдашњим мафијашким круговима, који све чешће траже бомбашке услуге.

За први успешан напад подметањем експлозива у аутомобил узима се убиство Раде Међеда, власника тада највећих коцкарница у Србији. Бомба у његовом yipu активирана је 1994. даљинским управљачем узетим с дечјег аутомобила - играчке, док се Међед укључивао у промет у Улици кнеза Милоша у Београду. Починиоци никад нису откривени.

На црном тржишту у Србији ручна бомба може да се купи по цени од пет до двадесет евра и та тарифа се годинама не мења. Међутим, цена ручне бомбе на црном тржишту у земљама Западне Европе вишеструко је већа. Тако је у Француској од 50 до 100 евра, Британији од 200 до 500 евра, а у земљама Скандинавије од 100 до 200 евра.

Међутим, само минирање нечијих кола је високоризичан посао. У јесен 2002, док је постављао бомбу испод аудија А6 у центру Београда, у ненаданој експлозији, погинуо је Иван Контић из Будве. На сличан начин, у главном граду, страдао је у октобру 2009. и Страхиња Рашета, подмећући експлозив под yip свог ортака...

Стручњаци сматрају да се под аутомобиле најчешће поставља пластични експлозив Ц4. Он је један од најјчих експлозивау свету. Само четири земље на планети производиле су пластични експлозив, али је Ц4, који се производио у војној фабрици у Беранима све до 1991. године и почетка грађанског рата, био међу најбољима. Мада се од тада не производи, има га у војним магацинима и на црном тржишту.

Берански пластични експлозив је еластичан, лепљив, може се обавити око тела, ставити у ципелу, капу, торбу, а да га нико не примети и не региструје. Има велику разорну моћ, предочавају стручњаци.

Ипак, овај облик сачекуше није тако често коришћен, мада је, услед ратова у бившој Југославији, на располагању било тротила и витезита, али и пластичних експлозива, попут семтекса (у жаргону „чех”), ПЕП-а 500, те неких старијих попут М5-А1, П-20, П-64 и НП-65. У криминалним круговима пентрит се користи за нападе на блиндиране аутомобиле, а само 250 грама је поребно да се такво возило разори.

М. Бозокин