Ilegalne bombe i dalje vrebaju na svakom koraku

Tu eksplozivnu napravu, podsetimo, 5. maja posle podne našao je jedan dečak dok se sa drugarima igrao u pesku. Bomba je, kao što smo već pisali, bila u tegli, a ko ju je i kada postavio trebalo bi otkrije istraga.

Osnovano se sumnja da je reč o krijumčarenoj napravi, jer držanje bombi, kao ni ostalih minsko - eksplozivnih sredstava, poluautomatskog i automatskog oružja je građanima strogo zabranjeno. Ipak, svedoci smo činjenice da je krijumčarenje minsko - ekplozivnih sredstava dosta prisutno u Srbiji. Podsetimo da je, na primer, sredinom maja 2018. u jednoj policijskoj akciji zaplenjeno čak deset ručnih bombi M 75 i M 52. Takođe, radnici novosadske “Čistoće” su 25. oktobra 2016. na Klisi, pored jednog kontejnera, u plastičnoj kesi našli četiri ručne bombe.

Prema zvaničnim podacima MUP-a predočenim u studiji “Procena pretnji od teškog i organizovanog kriminala” iz 2019. godine, u Srbiji je u periodu od 2015. do 2018. zaplenjeno čak 525 ručnih bombi - najviše 2016. (190) i 2018. godine (144).

U junu 2017. godine sproveden je i postupak legalizacije oružja, kada su građani predali 1.104 komada oružja, 124 ručne bombe, 189 minsko - eksplozivnih sredstava i 56.852 komada municije različitog kalibra. Samo godinu dana ranije predato je 57.000 komada municije i 315 komada bombi i minsko - eksplozivnih sredstava.

U legalizaciji, a i kod pronalaska bombi, najviše je takozvanih kašikara. Pronalaze se crne, ofanzivne M-75, i od njih opasnije defanzivne odbrambene zelene M-52, koje se obavezno bacaju iz zaklona jer imaju veći radijus ubitačnog dejstva, do 40 metara, a domet kuglica je i do 200 metara, dok su pomenute ofanzivne ubitačne na 15 metara, predočavaju stručnjaci. 

Ilegalne bombe kao i minsko eskplozivna sredstva se na ovim prostorima najčešće koriste u obračuni-

ma kriminalnih grupa. Bomba ispod sedišta vozača i relativno kontrolisana eksplozija, koja ne ubija prolaznike već samo metu, postala je popularan vid likvidacije u mafijaškim krugovima. Izvršioci na taj način izbegavaju da “prljaju ruke” jer žrtvu likvidiraju s bezbedne udaljenosti.

Većina podmetanja eksplozija pod automobile u Srbiji, poznato je, delo je minera, koji su svoj „zanat” izučili u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Svaki vojnik koji je tokom obuke imao prilike da vidi kompletiranje sporogorećeg štapina, vrlo lako može da od tog upaljača i parčeta eksploziva sačini napravu koja može da ubije, rani žrtvu ili napravi materijalnu štetu.

Po ranijim informacijama iz MUP-a, u Srbiji živi oko 10.000 stručnjaka za eksploziv, od kojih su dve do tri hiljade bivši policajci ili pripadnici vojnih i paravojnih formacija. To, naravno, nije nepoznato ovdašnjim mafijaškim krugovima, koji sve češće traže bombaške usluge.

Za prvi uspešan napad podmetanjem eksploziva u automobil uzima se ubistvo Rade Međeda, vlasnika tada najvećih kockarnica u Srbiji. Bomba u njegovom yipu aktivirana je 1994. daljinskim upravljačem uzetim s dečjeg automobila - igračke, dok se Međed uključivao u promet u Ulici kneza Miloša u Beogradu. Počinioci nikad nisu otkriveni.

Na crnom tržištu u Srbiji ručna bomba može da se kupi po ceni od pet do dvadeset evra i ta tarifa se godinama ne menja. Međutim, cena ručne bombe na crnom tržištu u zemljama Zapadne Evrope višestruko je veća. Tako je u Francuskoj od 50 do 100 evra, Britaniji od 200 do 500 evra, a u zemljama Skandinavije od 100 do 200 evra.

Međutim, samo miniranje nečijih kola je visokorizičan posao. U jesen 2002, dok je postavljao bombu ispod audija A6 u centru Beograda, u nenadanoj eksploziji, poginuo je Ivan Kontić iz Budve. Na sličan način, u glavnom gradu, stradao je u oktobru 2009. i Strahinja Rašeta, podmećući eksploziv pod yip svog ortaka...

Stručnjaci smatraju da se pod automobile najčešće postavlja plastični eksploziv C4. On je jedan od najjčih eksplozivau svetu. Samo četiri zemlje na planeti proizvodile su plastični eksploziv, ali je C4, koji se proizvodio u vojnoj fabrici u Beranima sve do 1991. godine i početka građanskog rata, bio među najboljima. Mada se od tada ne proizvodi, ima ga u vojnim magacinima i na crnom tržištu.

Beranski plastični eksploziv je elastičan, lepljiv, može se obaviti oko tela, staviti u cipelu, kapu, torbu, a da ga niko ne primeti i ne registruje. Ima veliku razornu moć, predočavaju stručnjaci.

Ipak, ovaj oblik sačekuše nije tako često korišćen, mada je, usled ratova u bivšoj Jugoslaviji, na raspolaganju bilo trotila i vitezita, ali i plastičnih eksploziva, poput semteksa (u žargonu „čeh”), PEP-a 500, te nekih starijih poput M5-A1, P-20, P-64 i NP-65. U kriminalnim krugovima pentrit se koristi za napade na blindirane automobile, a samo 250 grama je porebno da se takvo vozilo razori.

M. Bozokin