ХТЕО ЈЕ ДА БУДЕ ДОМАЋИН, А САДА ЈЕ УБИЦА Урош Блажић признао да је побио људе; АЛИ СЕ ВАДИ НА ТЕСТОСТЕРОН

Кривицу је покушао са себе да скине и његов отац Радиша Блажић, покушавајући на сваки начин да се опере од арсенала оружја које је пронађено у кући у Шипшину.

- Не желим да кажем какве гадости су се дешавале у том селу. Нисам хтео да кажем породици да су ми упадали у кући, да су ми крали алат. Било ме је срамота да кажем да ми је неко упао у кућу и да ме је покрао. Нисам знао ко то ради, знао сам да нема сврхе да пријављујем. Знао сам да ништа неће да се реши. Осим што сам убица, испао сам и разбјник. Није тачно да сам ја таксисти тражио све паре, питао сам га да ми да две-три хиљаде динара, ваљда да имам да једем. Не желим да испаднем разбојник, ја никада нисам крао, нисам тако васпитан - рекао је Урош Блажић.

Додао је да је хтео да буде домаћин, да заврши Војну академију, да ради као официр, дали да му се "није дало" и да не зна да ли су то његови поступци или му је "неко напаковао".

- Малтретирали су ме и били, ја сам отишао да пријавим. Мислим да због оштећених жртава не треба да се враћам на то вече. Оправдања нема, али постоји узрок. Око Нове године сам користио тестостерон. Питате се шта ће то тетету са села, али, ето, дружио сам се са таквим људима. Користио сам и "тренболон". Бранилац је тражио да вештак испита како то утиче на агресивност. После Нове године сам отишао у Немачку да радим. Хтео сам на хиљаду страна, не знам ни сам шта сам хтео да постигнем. Отишао сам 21 јануара, а вратио сам се после три месеца. Тада сам опет почео да користим тестостерон - наставио је Блажић своју причу, окружен четворицом судских стражара.

Рекао је да се, кад се вратио, осећао као да смета другима и да га мрзе, "да не могу очима да га виде". Блажић је о томе говорио кроз смех.

За судску говорницу позван је и његов отац Радиша Блажић који је изнео одбрану.

- Хвала на датој могућности, желим свима да се обратим. Бол и жал које осећам од тог страшног злочина, да је тамна сила природе учинила да мој син почини такав масакр... Да сам знао да ће да дође до тога, за најмању повреду бих дао главу. Заклетву отаџбини и народу дао сам 1987. године. Ушао сам у официрски чин пре 40 година. Док сам у страхотама деведесетих бранио народ, нисам жалио живот. Не могу да оправдам сина. Имате право да ме прогласите лудим, да ме убијете у четири зида, али ја нисам луд, истина је непобитна - рекао је.

Он је рекао да ће патњу породица убјених "више осећати његово срце, него срце било кога ко седи у судници".

- У ћелији, уз пост и молитву, ја се молим за васкрсење, Не могу да верујем да је мој син тако нешто урадио. Васпитан је да буде поштен, да учи школу, буде домаћин. Сви знају ко сам ја и шта сам ја. Одакле сам потекао и докле сам стигао. Ипак, ништа не може да оправда дело мог сина. Ја овде слушам да је мој син пуцао у џак из аутоматске пушке у просторији три са два метра - додао је Радиша Блажић.

Рекао је да сину никада није говорио о оружју "јер зна да је то зло" и, како је рекао, од тога се клоио од деведесетих.

- Ја сам доведен у ситуацију да се доводи у питање моја кривица, да сам сину дозволио да тако нешто уради. Ја нисам ишао у лов, а камоли да дозволим сину да усмрти момка ког сањам ноћима, који се са мном веселио на неком весељу, имао је кошуљу боје труле вишње. Ја ћу њега жалити као да је син. Ја овде браним истину, униформу, част официра. Жао ми је што одговарам пред овим судом, што није међународни. Ја нисам лопов, ја сам штедео - рекао је.

Он је упитао шта ће официру високог ранга оружје и рекао да му је сваке године рађена потпуна безбедносна провера.

- Немојте да сумњате да је било шта од тога моје. Мене су до тог тренутка звали домаћин, газда. Двадесетак људи је сталн радило код мене, улазили су у ту гаражу. Па да ли бих ја дозволио да буде разбацана муниција тамо где пуштам унука? Ја нисам криминалац. Говорио сам сину да се не бави криминалом, алкохолом, дрогом и нечасним радњама - додао је Блажићев отац.

(Tеlеgraf.rs, Дневник)