Годишњица убиства српске породице Зец у Загребу 1991.

У ноћи између 7. и 8. децембра 1991. загребачки месар Михајло Зец убијен је на прагу своје куће на Трешњевици. Његову жену Марију и ћерку Александру убице су одвезле на Сљеме где су их ликвидирали, а тела затрпали смећем.

Због убиства ухапшени су Муниб Суљић, Синиша Римац, Игор Микола, Небојша Ходак, Сњежана Живановиц. Иако су признали злочин без присутва адвоката Суд је оценио да је њихово признање прибављено на незаконит начин и они су ослобођени.

Ликвидирани Михајло Зец је био пословођа у месари Крижевчанка на почетку Петрињске улице у Загребу. Познавали су га многи у Загребу и неке од убица је познавао од раније. Осим Михајла, у кући је те ноћи била и његова супруга Марија (36), деца Александра (12), Душан (10) и Гордана (7).

Убице су Михајлу и Марији саопштили да ће претражити њихову кућу и одузети оружје које поседује, пошто је Михајло био страствени ловац. Иако нису имали ниједан ваљан документ за упад у кућу и претрес, све вредно што су нашли, злато и новац, узели су.

Када је Михајло покушао да се објасни са њима захтевајући да врате узето, један од њих, Синиша Римац, је испред куће у њега испалио неколико метака. Михајло је био на мету мртав.

Кад је чула пуцњаву на улици, Михајлова супруга изашла је да види шта се догађа, а за њоме је истрчала и ћерка Александра. Убице у униформама су их покупили и убацили у возило, док је преостало двоје деце, Душан и Гордана, спавало.

Сутрадан, 8. децембра, у Заводу за Судску медицину и криминалистику обављена је обдукција Михајла Зеца. О самом догађају се није много причало, а након неколико дана приведени су Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак, Синиша Римац и Сузана Живановић. Сви они су били припадници резервног састава полиције под командом  Томислава Мерчепа.

Тек шест дана касније, 13. децембра, ухапшени су признали убиство Михајла, као и супруге Марије и ћерке Александре на Сљемену.

Тело мајке пронађено је са шест рана од метка, од којих су три биле на глави, док је Александрино тело пронађено са везаним рукама, повезом на очима и три метка у глави.

Нико од учесика у овом бруталном злочину није одговарао, јер због, како је тада саопштено, процедуралних грешака њихово признање поновљено код истражног судије није се могло користити у судском поступку.

Муниб Суљић, Игор Микола и Синиша Римац ипак су осуђни 2005. године, али због убиства непознатог мушкарца.

Преживелој деци, Душану и Гордани Зец, Хрватска је  2004. исплатила једнократну новчану помоћ у износу од 200.000 евра.