ДНЕВНИК САЗНАЈЕ: Маринко Магда могао би ускоро да се нађе на слободи

Наиме, како наводе медији у Мађарској, Кривични суд у Сегедину 24. марта ове године требало да одлучи о његовом могућем условном отпусту, скоро две и по деценије од изрицања пресуде.

„У овој години су се стекли услови да се разматра условни отпуст“, потврдио је јуче за “Дневник” његов бранилац Славко Петрић, али ништа више осим тога није желео да нам каже.

Међутим, како наводе мађарски медији, ако пресуда и буде у Магдину корист, то не значи да ће се он аутоматски наћи на слободи, јер га чека правоснажна пресуда у трајању од 40 година за вишеструка убиства која је починио у Србији.

Поступак против Магде у Србији вођен је у његовом одсуству с обзиром на то да се од тренутка хапшења налазио у суседној Мађарској.

Подсетимо, Магда је почетком 1994. године са саучесницима у једној ноћи убио пет људи у Суботици. Масакр је почео ликвидацијом трочлане породице Петрић - Милана, Стане и њиховог сина Данета, а завршио га убиством брачног пара Јосипа и Верице Агатић на Палићу.

Наиме, у породичној кући на Палићу, почетком 1994. године, у спаваћој соби, полиција је открила беживотна тела брачног пара Агатић, Верице и Јосипа.

Увиђај који су инспектори обављали још је био у току када је стигло обавештење да је у малој кући, недалеко од суботичке Бувље пијаце, убијена породица Петрић. У соби на самом улазу у кућу, на кревету, лежало је беживотно тело десетогодишњег Данета, у следећој соби тело мајке Стане, а у спаваћој соби тело оца Милана. Они који су познавали страдалог Милана, иначе полицајца, говорили су о њему као о поштеном човеку који није учествовао у незаконитим пословима.

Тог јутра када су откривена убиства, на споменику јунацима из Првог светског рата, у парку преко пута Средње техничке школе, црвеном фарбом било је исписано „Агатић”. Боја која је симболизовала крв још била свежа и сливала се низ споменик. Грађани су били у страху. Непрестано се говорило о убиству Агатића јер их је познавало много људи с обзиром на то да су имали фотографску радњу у центру града.

Полиција је утврдила да је Магда, сам или у групи, убио и старицу Иду Фехер у околини Суботице.

Бивши легионар ухапшен је 28. јануара 1994. године, у полицијској станици у Сегедину у коју је дошао након што је позван да преузме дозволу за стални боравак у Мађарској. Инспектори који су радили на овом случају кажу да је позив уствари био клопка, како би се Магда намамио да дође у полицију. Ухапшен је због сумње да је починио убиства у Кечкемету и Орошхази.

Никада није утврђен тачан број жртава Маринка Магде, али се процењује да је те зиме, заједно са својим сарадницима, убио више од четрнаесторо људи на северу Бачке и у Мађарској. Познато је само да је Магда непрекидно понављао да ниједно дете никада није убио.

Наиме, у месту Орошхази, мучена је и убијена Едит Мартон Немет, а у Кечкемету предузетник Антал Хорват, његова супруга и њихов пријатељ из Суботице.

Тако, мађарски медији подсећају на крвави пир у јануару 1994. године, када је у Сегедину убијена четворочлана породица Нађ. Интернет портал „Индекс” наводи како је убиство имућне посластичарске породице Нађ, када су страдали Балинт З. Нађ (42), његова супруга Гизела Дунаи З. Нађ и деца Данијел (17) и Балаж (10), узнемирило читаву јавност.

Породица Нађ никада није била повезивана са сумњивим пословима и контактима иако је у то време Сегедин, како се наводи, био град у којем је било много криминала.  Увелико се шверцовало преко границе све и свашта, а локална мафија је узимала од привредника новац за заштиту.

Убиство читаве породице у Сегедину шокирало је по бруталности. Наиме, сва четири члана породице усмрћена су аутоматским пиштољем „шкорпион”, а истрага је показала да је реч о о истом оружју и калибру којим су, месец дана пре тога, у Кечкемету убијени предузетник Антал Хорват, његова супруга и један њихов пријатељ из Суботице који су, како је касније истрага утврдила, били жртве пљачке.

Маринко Магда издржава казну доживотног лишења слободе у мађарском затвору у режиму посебног обезбеђења у којем се налази још девет до 10 људи, наводе мађарски медији.

У затвору Маринко Магда црта и слика, а његова дела продавала су се у галерији „Већ коришћено“ у Кечкемету, писали су својевремено медији. Његове слике и цртежи објављени су и у књизи симболичног назива „Подељена личност” 1995. године.

Д. Николић

М. Бозокин