„ДНЕВНИК” ИСТРАЖУЈЕ Пружни прелази црна тачка путева у Србији
НОВИ САД: Два удеса на пружним прелазима у само три дана, петоро мртвих и на десетине повређених, сигнал су за забринутост и јавну расправу о томе ко је одговоран за ове појаве, возачи, железнца или неко трећи
Подсетимо, једна особа је јуче лакше повређена у несрећи на пружном прелазу у месту Штулац код Врњачке Бање, у судару аутомобила и воза. На том прелазу нема рампе, али постоје саобраћајни знаци.
Повређен је двадесетдвогодишњи возач аутомобила „ситроен” из Врњачке Бање, који је збринут у краљевачкој болници.
Ова несрећа долази само три дана након тешке трагедије код Ниша када је у судару воза и аутобуса петоро погинуло, а 26 повређено.
Подсетимо, до удеса је дошло када је воз ударио у аутобус, од силине удара воз је исклизнуо са шина, а аутобус је преполовљен.
Предузеће “Инфраструктура железнице Србије” саопштило је да се саобраћајна несрећа догодила на путном прелазу који је обезбеђен знацима вертикалне друмске сигнализације, односно на прелазу на коме није било рампе.
Нажалост, већ смо одавно констатовали да су пружни прелази (са или без рампи) постали црна тачка путева Србије, али ни честе несреће и инцидентне ситуације, као ни апели на возаче да буду нарочито опрезни када прелазе пругу, не дају резултате, па нам се и даље дешавају удеси као што је ова код Ниша.
- Велики број пружних прелаза у Србији нема ништа више осим вертикалне сигнализације, односно једног знака „стоп”. Део њих има бранике или полубранике, који су често у веома лошем стању, непоуздани су и кваре се, каже професор Саобраћајног факултета Крсто Липовац. - Овај проблем заслужује системски приступ. Неопходно је да се анализирају све незгоде на пружним прелазима у Србији, да се дефинишу типски начини регулисања и да се један по један пружни прелаз почне уређивати како то доликује...
Подсетимо, пре скоро два месеца предузеће “Инфраструктура железнице Србије” медијима је послало снимке са сигурносних камера на путним прелазима широм земље на којима је забележено небезбедно и бахато понашање учесника у друмском саобраћају, у ситуацијама када су рампе спуштене и наилази воз. У десетак минута одабраног материјала виде се ситуације које ће уплашити, зачудити или подсетити на неке сцене из акционих филмова.
Безбедност саобраћаја на путним прелазима у највећем броју случајева није само железничко и техничко питање, већ најчешће питање самодисциплине и саобраћајне културе возача и пешака као учесника у друмском и пешачком саобраћају, предочавају у овом предузећу.
Поштовање законских прописа, како је наведено, гарантује очување безбедности, али се нажалост учесници у друмском саобраћају, често упуштају у опасне и ризичне радње и не воде рачуна о путним сигналима. Дешава се да возачи друмских возила уопште не гледају и не осматрају пругу приликом преласка преко ње, предузимају ризична и опасна кретања мимоилазећи путопрелазне полубранике, не поштују у довољној мери светлосну сигнализацију, те прелазе преко пруге иако је уређај за обезбеђење саобраћаја већ спуштен.
Чести су и случајеви бахатости и самоуверености возача друмских возила који се упуштају у критичне и опасне радње.
Годишње на путним прелазима у Србији својом непажљивом, неопрезном и неодговорном вожњом возачи друмских возила оштете више од 2.000 браника и полубраника “Инфраструктуре железнице Србије”. Осим што се на тај начин наноси велика материјална штета, тиме се и директно угрожава безбедност железничког саобраћаја.
- Забрињава чињеница да је број саобраћајних несрећа у порасту управо на потпуно осигураним и на најсавременије опремљеним прелазима, што указује на неодговорно понашање возача друмских возила и пешака, који су у готово 100 одсто случајева узрочници несрећа на путним прелазима - предочавају у предузећу “Инфраструктира железница Србије”.
Иначе, у протекле две године у несрећама на путним прелазима настрадало је 18 особа, а према оцени овог предузећа, сви су погинули због сопствене одговорности.
- Таква статистика није само у Србији, већ су показатељи приближни и у другим земљама, а тај проблем препознала је и Међународна железничка унија - наводе у “Железници”.
На подручју “Инфраструктуре железнице Србије” налази се укупно 2.138 путних прелаза и сви су на одговарајући начин обезбеђени. Од укупно 2.138 путних прелаза, 502 су обезбеђена савременом сигналносигурносном опремом (аутоматским браницима, полубраницима и светлосном саобраћајном сигнализацијом). Преосталих 1.636 путних прелаза обезбеђени су знацима друмске сигнализације (Андрејин крст, знак Стоп).
М. Бозокин