ОТКРИВАМО Адвокати на тапету због великих тарифа, заташкавања...

Две највеће адвокатске коморе у Србији, Београда и Војводине, тренутно имају укупно око 500 пријава које дисциплински тужиоци тек треба да испитају и одлуче о евентуалном подизању оптужнице, или их одбаце као неосноване.

У Адвокатској комори Београда (АКБ) око триста пријава чека одлуке новог сазива дисциплинског тужилаштва, којима су функције поверене после овогодишњих избора у АКБ-у.

„Толики број пријава се у београдској комори накупио због застоја од готово годину у вези с изборима, кад стари сазив није могао да ради, а нови није био изабран“, објашњава председник Дисциплинског суда АКБ-а у новом и свим сазивима од 2010. године Драган Палибрк.   

Његов новосадски колега, дисциплински тужилац Адвокатске коморе Војводине Милан Ступар, однедавно у другом мандату, каже да је статистика те коморе у дужем периоду бележила, на годишњем нивоу, до неколико стотина пријава, а да их је у последње три године мање.

Спектар проблематике коју обухватају пријаве је широк с обзиром на то да, како наводи Ступар, Статут АКС-а и Кодекс адвокатске етике захватају низ повреда делатности адвокатуре, а подносиоци пријава су најчешће клијенти који су незадовољни радом свог адвоката.

По искуству из праксе, и Палибрк и Ступар наводе као честе примере пријаве за несавестан рад адвоката, лоше заступање, тарифе, у смислу наплате превеликог хонорара у односу на стварну вредност пружених правних услуга, да за узети хонорар није одрађен посао, а има пријава и у вези с рекламирањем.  

„Еклатантни примери и оно што највише боли клијенте, а представља и грубе и теже повреде, односе се на ситуације када пуномоћник, односно адвокат, заташка новце који су добијени у неком судском поступку“, истиче Милан Ступар.

Осим дисциплинских мера, опомене и новчане казне, које по Закону о адвокатури дисциплински судови могу изрећи за лакше повреде дужности адвоката и угледа адвокатуре, за теже повреде је изрицана и најстрожа – брисање из Именика адвоката.

Лиценца адвокату може бити одузета на ограничен период: годину, две, три, а тај рок је, напомиње Ступар, дискреционо право дисциплинског суда. Постоји и могућност трајног одузимања лиценце, али у јавности није познато да је било таквих случајева. 

Додаје да имају и сада процесуираних таквих случајева, а било је и раније.

„Има људи који су баш због тих сутуација чак и у редовним судским поступцима губили спорове, а код нас им је привремено обустављен рад у адвокатури“, вели Ступар.

У пракси дисциплинских органа Адвокатске коморе Београда, по речима Драгана Палибрка, било је процесуираних случајева да „адвокат гарантује странци, и то у писаној форми, нешто што није могуће, нити је нормално, и на тај начин грубо крши и адвокатски кодекс и етику”. 

„Адвоката може пријавити свако ко сматра да је он учинио неку повреду радне дужности, Кодекса и закона“, каже Палибрк.

Наводи да се дешавало се и да адвокат, заступајући странку у неком судском поступку, дође у сукоб са судијом, па га пријави судија, а може и дисциплински тужилац реаговати по службеној дужности ако сазна да је неки адвокат прекршио своју професионалну дужност.

Палибрк наглашава да Дисциплински суд Коморе Београда, којем председава већ седам година, ради ревносно и да је у prеthodnom сазиву решено више од тридесет предмета – сви осим три, по којима су управо  заказни претреси, а нових оптужница још нема. Дисциплински суд београдске коморе је, како наводи Палибрк, у prеthodnom сазиву више предмета решио осуђујућим пресудама него ослобађајућим. 

„И ми, као суд, и дисциплинско тужилаштво Коморе Београда, имамо праксу да се процесуира оно што је стварно еклатантно кршење адвокатске дужности, а не незадовољство клијента што је неки поступак имао неповољан исход, и трудимо се да све буде поткрепљено. Дисциплински суд Адвокатске коморе Београда, барем док сам ја на његовом челу, не штити ниједног адвоката, и сваки адвокат који се огреши о Кодекс, о закон, о Статут, биће санкционисан“, наглашава Палибрк.

Иначе, највећи број пријава не прође филтер дисиплинског тужилаштва и буде одбачен.           

Уз ограду да тренутно не располаже прецизним подацима, дисциплински тужилац Адвокатске коморе Војводине Милан Ступар процењује да од укупног броја поднетих пријава, просечно око 80 одсто буде одбачено због неоснованости, застаре, ненадлежности јер пријављени адвокат није члан те коморе, или других прописаних разлога. На одбачену дисциплинску пријаву њен подносилац има право приговора, о којем одлучује дисциплински тужлац АКС-а.

Има и ситуација да пријава не представља дисциплинску пријаву већ тражење неке помоћи. Око 20 одсто пријава се процесуира тако што се, по Ступаровим речима, након спроведене истраге, напишу оптужнице. Пре тога, у фази предистраге, кад дисциплински тужилац одлучи да у пријави има елемената за основ сумње, шаље је на изјашњење пријављеном колеги.  У дисциплинском поступку адвокат има сва права на одбрану, а Ступар наглашава и да као дисциплински тужилац није до сада имао проблема, да му се неко од колега који су оптужени не јави на улици или да има проблема у супротном правцу.

Дисциплински поступци, санкционисањем повреда адвокатске делатности, поправљају адвокатуру, а делују и репресивно и превентивно, сагласни су саговорници „Дневника”.

„На тај начин се брани законитост рада и углед адвокатуре“, оцењује Милан Ступар.  

Председник Дисциплинског суда АКБ-а Драган Палибрк сматра да до спорова између адвоката и клијента долази уколико се не успостави однос поверења.  

„Постоји у адвокатури једна веома стара изрека, којој су и мене на почетку моје адвокатске каријере, пре четврт века, поучили моји учитељи, а каже да је „клијент највећи непријатељ адвокату”. Мислим, међутим, да је све индивидуално и да, ако се успостави однос поверења, до спорних  ситуација неће долазити“, сматра Палибрк.  

Ј. Јаковљевић