OTKRIVAMO Advokati na tapetu zbog velikih tarifa, zataškavanja...

Dve najveće advokatske komore u Srbiji, Beograda i Vojvodine, trenutno imaju ukupno oko 500 prijava koje disciplinski tužioci tek treba da ispitaju i odluče o eventualnom podizanju optužnice, ili ih odbace kao neosnovane.

U Advokatskoj komori Beograda (AKB) oko trista prijava čeka odluke novog saziva disciplinskog tužilaštva, kojima su funkcije poverene posle ovogodišnjih izbora u AKB-u.

„Toliki broj prijava se u beogradskoj komori nakupio zbog zastoja od gotovo godinu u vezi s izborima, kad stari saziv nije mogao da radi, a novi nije bio izabran“, objašnjava predsednik Disciplinskog suda AKB-a u novom i svim sazivima od 2010. godine Dragan Palibrk.   

Njegov novosadski kolega, disciplinski tužilac Advokatske komore Vojvodine Milan Stupar, odnedavno u drugom mandatu, kaže da je statistika te komore u dužem periodu beležila, na godišnjem nivou, do nekoliko stotina prijava, a da ih je u poslednje tri godine manje.

Spektar problematike koju obuhvataju prijave je širok s obzirom na to da, kako navodi Stupar, Statut AKS-a i Kodeks advokatske etike zahvataju niz povreda delatnosti advokature, a podnosioci prijava su najčešće klijenti koji su nezadovoljni radom svog advokata.

Po iskustvu iz prakse, i Palibrk i Stupar navode kao česte primere prijave za nesavestan rad advokata, loše zastupanje, tarife, u smislu naplate prevelikog honorara u odnosu na stvarnu vrednost pruženih pravnih usluga, da za uzeti honorar nije odrađen posao, a ima prijava i u vezi s reklamiranjem.  

„Eklatantni primeri i ono što najviše boli klijente, a predstavlja i grube i teže povrede, odnose se na situacije kada punomoćnik, odnosno advokat, zataška novce koji su dobijeni u nekom sudskom postupku“, ističe Milan Stupar.

Osim disciplinskih mera, opomene i novčane kazne, koje po Zakonu o advokaturi disciplinski sudovi mogu izreći za lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature, za teže povrede je izricana i najstroža – brisanje iz Imenika advokata.

Licenca advokatu može biti oduzeta na ograničen period: godinu, dve, tri, a taj rok je, napominje Stupar, diskreciono pravo disciplinskog suda. Postoji i mogućnost trajnog oduzimanja licence, ali u javnosti nije poznato da je bilo takvih slučajeva. 

Dodaje da imaju i sada procesuiranih takvih slučajeva, a bilo je i ranije.

„Ima ljudi koji su baš zbog tih sutuacija čak i u redovnim sudskim postupcima gubili sporove, a kod nas im je privremeno obustavljen rad u advokaturi“, veli Stupar.

U praksi disciplinskih organa Advokatske komore Beograda, po rečima Dragana Palibrka, bilo je procesuiranih slučajeva da „advokat garantuje stranci, i to u pisanoj formi, nešto što nije moguće, niti je normalno, i na taj način grubo krši i advokatski kodeks i etiku”. 

„Advokata može prijaviti svako ko smatra da je on učinio neku povredu radne dužnosti, Kodeksa i zakona“, kaže Palibrk.

Navodi da se dešavalo se i da advokat, zastupajući stranku u nekom sudskom postupku, dođe u sukob sa sudijom, pa ga prijavi sudija, a može i disciplinski tužilac reagovati po službenoj dužnosti ako sazna da je neki advokat prekršio svoju profesionalnu dužnost.

Palibrk naglašava da Disciplinski sud Komore Beograda, kojem predsedava već sedam godina, radi revnosno i da je u prethodnom sazivu rešeno više od trideset predmeta – svi osim tri, po kojima su upravo  zakazni pretresi, a novih optužnica još nema. Disciplinski sud beogradske komore je, kako navodi Palibrk, u prethodnom sazivu više predmeta rešio osuđujućim presudama nego oslobađajućim. 

„I mi, kao sud, i disciplinsko tužilaštvo Komore Beograda, imamo praksu da se procesuira ono što je stvarno eklatantno kršenje advokatske dužnosti, a ne nezadovoljstvo klijenta što je neki postupak imao nepovoljan ishod, i trudimo se da sve bude potkrepljeno. Disciplinski sud Advokatske komore Beograda, barem dok sam ja na njegovom čelu, ne štiti nijednog advokata, i svaki advokat koji se ogreši o Kodeks, o zakon, o Statut, biće sankcionisan“, naglašava Palibrk.

Inače, najveći broj prijava ne prođe filter disiplinskog tužilaštva i bude odbačen.           

Uz ogradu da trenutno ne raspolaže preciznim podacima, disciplinski tužilac Advokatske komore Vojvodine Milan Stupar procenjuje da od ukupnog broja podnetih prijava, prosečno oko 80 odsto bude odbačeno zbog neosnovanosti, zastare, nenadležnosti jer prijavljeni advokat nije član te komore, ili drugih propisanih razloga. Na odbačenu disciplinsku prijavu njen podnosilac ima pravo prigovora, o kojem odlučuje disciplinski tužlac AKS-a.

Ima i situacija da prijava ne predstavlja disciplinsku prijavu već traženje neke pomoći. Oko 20 odsto prijava se procesuira tako što se, po Stuparovim rečima, nakon sprovedene istrage, napišu optužnice. Pre toga, u fazi predistrage, kad disciplinski tužilac odluči da u prijavi ima elemenata za osnov sumnje, šalje je na izjašnjenje prijavljenom kolegi.  U disciplinskom postupku advokat ima sva prava na odbranu, a Stupar naglašava i da kao disciplinski tužilac nije do sada imao problema, da mu se neko od kolega koji su optuženi ne javi na ulici ili da ima problema u suprotnom pravcu.

Disciplinski postupci, sankcionisanjem povreda advokatske delatnosti, popravljaju advokaturu, a deluju i represivno i preventivno, saglasni su sagovornici „Dnevnika”.

„Na taj način se brani zakonitost rada i ugled advokature“, ocenjuje Milan Stupar.  

Predsednik Disciplinskog suda AKB-a Dragan Palibrk smatra da do sporova između advokata i klijenta dolazi ukoliko se ne uspostavi odnos poverenja.  

„Postoji u advokaturi jedna veoma stara izreka, kojoj su i mene na početku moje advokatske karijere, pre četvrt veka, poučili moji učitelji, a kaže da je „klijent najveći neprijatelj advokatu”. Mislim, međutim, da je sve individualno i da, ako se uspostavi odnos poverenja, do spornih  situacija neće dolaziti“, smatra Palibrk.  

J. Jakovljević