ЖЕТВА УЉАРИЦЕ ПОЛАКО СЕ ПРИВОДИ КРАЈУ Соје дупло више него лане
Жетва соје је при крају, остале су још да се пожању касне сорте ове уљарице.
Процене су да ће просечан принос по хектару бити три тоне и да ћемо имати мало испод 500.000 тона уљарице. Овог пролећа посејано је мало соје између 155.000 и 165.000 тона у односу на лане када је заузела око 250.000 хектара, али ће због бољег рода ове сезоне укупно бити убрано скоро двоструко више него лане. Лане смо имали тек 250.000 до 270.000 тона.
Стручњак за соју на Националном институту за ратарство и повртарство Нови Сад др Војин Ђукић казао је за „Дневник” да је година била добра за соју у погледу распореда кишних и сунчаних дана, једино што се уочи жетве време мало покварило. - Десетак дана пред крај августа биле су високе дневне температуре без падавина па је зрно мало ситније, што је утицало да приноси за неколико процената буду нижи.
Ратар Јожеф Фокман из Кисача имао је бољи принос од просечног. По хектари је добио четири тоне соје и задовољан је како је уљарица родила ове године, али не и ценом.
- Одличан принос имам - казао је Фокман, један од оних који је сејао соју после лањске лоше године. Добар принос је када соје буде између три и четири тоне, премда стручњаци кажу да уљарице може бити и 4,5 тона по хектару, али то су недосатижни приноси за земљораднике.
Фокман напомиње да откупљивачи нуде свега 45 динара за килограм соје, премда на Продуктној берзи Нови Сад кошта 61,3 динара, и да ће бити на губитку јер је уљарица знатно јефтинија него лане када је била скоро 90 динара.килограм.
Стручњак за соју др Војин Ђукић са Националог института за ратарство и повртарство казао је да је род соје знатно већи него лане, када је због суше уљарица подбацила и приноси се кретали од тоне до 1,2 тоне, па смо соје имали око 300.000 тона. - Лањска сушна година допринела је да соје буде знатно мање посејано овог пролећа, али сада са далеко мање површина, због добре климе, имамо више соје него у прошлогодишњој жетви.
- Мада нам економисти саветују да чувамо соју док не буде скупља, немамо своја складишта, већ смо је предали у силосе из којих не можемо да је продајемо другима већ само откупљивачу који нам чува род и соју откупљује по далеко нижој цени од берзанске - казао је Фокман. - Покушао сам да је продам скупље на другој страни, али не могу да је повучем са лагера, јер власник силоса је не да назад.
Пословна заједница „Индустријско биље” је на основу процене навела да уљарице имамо од 155.000 до 165.000 хектара и да ћемо је имати од 465.000 до 495.000 тона.
- Према подацима са терена, имамо информације да соје има три тоне по хектару и на основу тога и претпоставке о посејаним површинама израчунали смо да ће соје бити мало испод пола милиона тона - казаала је за „Дневник” директорка „Индустријског биља” Олга Чуровић.
Колико ће од тог рода отићи за домаће потребе, а колико за извоз, директорка је навела да смо соје имали пре неколико година за инотржиште и да се из године у годину због све мањег броја стоке потребе за сојом на домаћем тржишту смањују.
- Лане смо имали мало соје а да ли је нешто продато ван земље немамо податке - навела је директорка Чуровић.
Истакла је да ће у свету ове године бити око 400 милиона тона и да су то рекордне количине.
Што се коштања уљарице тиче, навела је да се тренутно тргује на дневном новоу по ценима на основу договора продавца и трговца и да ратари треба самостално да одлуче када ће је продати и за колико.
З. Делић