ŽETVA ULJARICE POLAKO SE PRIVODI KRAJU Soje duplo više nego lane

Procene su da će prosečan prinos po hektaru biti tri tone i da ćemo imati malo ispod 500.000 tona uljarice. Ovog proleća posejano je malo soje između 155.000 i 165.000 tona u odnosu na lane kada je zauzela oko 250.000 hektara, ali će zbog boljeg roda ove sezone ukupno biti ubrano skoro dvostruko više nego lane. Lane smo imali tek 250.000 do 270.000 tona.

Stručnjak za soju na Nacionalnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad dr Vojin Đukić kazao je za „Dnevnik” da je godina bila dobra za soju u pogledu rasporeda kišnih i sunčanih dana, jedino što se uoči žetve vreme malo pokvarilo. - Desetak dana pred kraj avgusta bile su visoke dnevne temperature bez padavina pa je zrno malo sitnije, što je uticalo da prinosi za nekoliko procenata budu niži.

Ratar Jožef Fokman iz Kisača imao je bolji prinos od prosečnog. Po hektari je dobio četiri tone soje i zadovoljan je kako je uljarica rodila ove godine, ali ne i cenom.

- Odličan prinos imam - kazao je Fokman, jedan od onih koji je sejao soju posle lanjske loše godine. Dobar prinos je kada soje bude između tri i četiri tone, premda stručnjaci kažu da uljarice može biti i 4,5 tona po hektaru, ali to su nedosatižni prinosi za zemljoradnike.

Fokman napominje da otkupljivači nude svega 45 dinara za kilogram soje, premda na Produktnoj berzi Novi Sad košta 61,3 dinara, i da će biti na gubitku jer je uljarica znatno jeftinija nego lane kada je bila skoro 90 dinara.kilogram.

Stručnjak za soju dr Vojin Đukić sa Nacionalog instituta za ratarstvo i povrtarstvo kazao je da je rod soje znatno veći nego lane, kada je zbog suše uljarica podbacila i prinosi se kretali od tone do 1,2 tone, pa smo soje imali oko 300.000 tona. - Lanjska sušna godina doprinela je da soje bude znatno manje posejano ovog proleća, ali sada sa daleko manje površina, zbog dobre klime, imamo više soje nego u prošlogodišnjoj žetvi.

- Mada nam ekonomisti savetuju da čuvamo soju dok ne bude skuplja, nemamo svoja skladišta, već smo je predali u silose iz kojih ne možemo da je prodajemo drugima već samo otkupljivaču koji nam čuva rod i soju otkupljuje po daleko nižoj ceni od berzanske - kazao je Fokman. - Pokušao sam da je prodam skuplje na drugoj strani, ali ne mogu da je povučem sa lagera, jer vlasnik silosa je ne da nazad.

Poslovna zajednica „Industrijsko bilje” je na osnovu procene navela da uljarice imamo od 155.000 do 165.000 hektara i da ćemo je imati od 465.000 do 495.000 tona.

- Prema podacima sa terena, imamo informacije da soje ima tri tone po hektaru i na osnovu toga i pretpostavke o posejanim površinama izračunali smo da će soje biti malo ispod pola miliona tona - kazaala je za „Dnevnik” direktorka „Industrijskog bilja” Olga Čurović.

Koliko će od tog roda otići za domaće potrebe, a koliko za izvoz, direktorka je navela da smo soje imali pre nekoliko godina za inotržište i da se iz godine u godinu zbog sve manjeg broja stoke potrebe za sojom na domaćem tržištu smanjuju.

- Lane smo imali malo soje a da li je nešto prodato van zemlje nemamo podatke - navela je direktorka Čurović.

Istakla je da će u svetu ove godine biti oko 400 miliona tona i da su to rekordne količine.

Što se koštanja uljarice tiče, navela je da se trenutno trguje na dnevnom novou po cenima na osnovu dogovora prodavca i trgovca i da ratari treba samostalno da odluče kada će je prodati i za koliko.

Z. Delić