Васић: Мера НБС-а неће довести до значајног поскупљења кредита

"Инфлација је 10,4 одсто годишње, а није то само код нас, него у целом свету. У Америци је она седам-осам одсто, кака није била последњих 40 година, у ЕУ девет одсто, све то ствара један притисак и кератори економске политике и НБС морају да реагују", рекао је Васић за Танјуг.



Објаснио је да је подизање референтне каматне стопе начин да се смањи тражња и пошаље сигнал свима који желе да подигну цене из различитијх разлога, па и из очкивања да то не чине.



"Мислим да ће се ефекат видети убрзо. НБС је најавила да ће се инфлација у другој половини наредне године вратити у нормалне оквире од три одсто, плус-минус 1,5 одсто", навео је Васић.



Додао је да банкари прате мере и дешавања на тржишту и прилагођавају томе цене својих услуга, што значи да ће кредити поскупети, али не значајно.



"Ово померање је благо и постепено. Имали смо неколико кориговања у последње време, сада за 25 базних поена на 2,75 одсто, а то не значи да се она аутоматски уграђује у камате на кредите грађанима, него је сигнал банкама да ће доћи до смањења количине новца у оптицају и његовог поскупљења", рекаомеј Васић.



Он је препоручио клијентима банака да пажљивије узимају кредите и да их боље користе.



"Мој савет свима је да, пошто је тренд штедње енергената, искористите та средства да замените лоше прозоре и ставите изолацију на вашем стану или кући. Сигуран сам да ћете на тај начин уштедети енергију и бити спремнији за надолазећи период", препоручио је генерални секретар Удружења банака.



Васић је навео пример да ће раст референтне каматне стопе код кередита од 300.000 динара узетог на 48 месеци за неколико месеци повећати износ месечне камате за 70 до 120 динара.



Он је оценио како сви финасијски и економски показатељи наводе на закључак да се привредна активност у Србији не зауставља.



"Друштвени производ у првом кварталу ове године је 4,1 одсто, што је добар знак, јер привреда ради и прилагођава се. Било је много проблема у последњих 20 година на овим нашим просторима, али смо нашли нашу нишу. Ми смо пољопривредна земља која има и индсутрију, имамо даљи раст извоза, то је све одлика да економија функционише, а онда постоји и потреба за кредитима и то је добро за све нас", сматра Васић.



Истакао је да Светска банка у нашој регији очекује највећи раст БДП-а у Србији, јер је раст читавог региона процењен на 2,6 до 2,8 одсто, а Србије од 3,2 до 3,6 процената.



На питање да ли ће НБС моћи да одржи инфлацију у планираним оквирима, Васић је рекао да то зависи од много фактора, пре свега спољних, али да централна банка и Влада Србије чине максимум да се талас инфлације смањи и сведе на око три одсто током друге половине следеће године.



"Не зависи све од нас. Две трећине ове инфлације су увезене. Када имате нафту која је била 50 долара, а сада је 120 долара за барел и гас који је коштао 500 долара за 1.000 кубика прошле године, а сад је 1.900 долара, не можете да се сакријете од тога, него само да нађете мере како да последице буду што мање", оценио је Васић.



Он сматра да је то све велики изазов за државу, која чини све да би се избегла стагфлација, односно истовремени пад привредне активности и раст инфалције.



"Ми смо далеко до тога. Имамо раст БДП-а од четири одсто, инфлацију око 10 одсто и сигуран сам да ће ове мере које се предузимају дати резултат", закључио је Васић.