У Србији има до 100.000 тона опасног отпада

Председник МИТЕЦО, која је једна од првих и водећих компанија у Србији и региону која се бави збрињавањем индустријског и опасног отпада, Миодраг Митровић рекао је да се тачне количине не могу знати, као и да је углавом реч о отпаду у пропалим предузећима о којима нико не води рачуна.

"Према нашим подацима, у Србији постоји између 80 и 90 локација, на свакој локацији процењујемо да има 500 до 1.000 тона опасног отпада. Не зна се колико је земља контаминирана и тек треба да се изврши испитивање", рекао је Митровић новинарима.

Како каже, може се закључити да ако се рачуна да има приближно 100 локација са потенцијалних 1.000 тона можемо доћи до цифре од 100.000 тона опасног отпада.

"Још је опасније ако хоћемо да промовишемо пољопрвиреду... прво морамо ту земљу да очистимо од хемикалија. Такође, загађење осиромашеним уранијумом од бомбардовања је сада мање него што је загађеност хемикалија које су отишле у поплавама (prеthodnihi година) и различитим исцуривањима", упозорио је Митровић.

Он каже да је решавање тог отпада дугорочан задатак и да би Министарство за заштиту животне средине требало бар милијарду динара из свог буџета да издвоји за решавање тог "историјског отпада".

Према његовим речима, треба средити и друге локације, као и велика јаловишта попут РТБ-а Бор.

Саветник у Привредној комори Србије Мирослав Милетић рекао је да је комора управо упутила иницијативу ресорном министарсву за животну средину са предлогом да се у 2018. издвоји новац за уклањење ''историјског отпада''.

Милетић је рекао новинарима да је реч о предузећима у реструктирирању и стечају које би требало очистити од отпада.

"То је значајна количина историјског отпада", навео је Милетић.

Каже да су поплаве оставиле различити отпад и да је у току идентификација свих жаришта, као и да је крајњи циљ прерада тог индустрјског отпада и да се он искористи не само за рециклажу већ и за грејање и друге видове индустрије.

МИТЕЦО форум је окупио је и ове године многобројне домаће и стране експерте који дискутују о питањима пословног амбијента у Србији из домаћег и међународног угла и могућностима креирања политике животне средине у складу са постулатима ЕУ.