У Србији цене дизела и ТНГ-а међу највећим у региону
БЕОГРАД: Цене бензина у Србији су током јануара ове године биле у благом паду са 144 динара на просечних 142,5 динара по литри, а у фебруару стагнирају, док је просечна малопродајна цена дизела повећана за нешто више од једног динара, показују подаци Удружења нафтних компанија Србије (УНКС).
Сличне промене као у Србији забележене су и у земљама у окружењу, показује редовна недељна анализа цена горива УНКС-а.
У нашој земљи су цене дизела и ТНГ аутогаса и даље међу највећим у региону, пре свега због високих државних дажбина, док је просечна малопродајна цена бензина на нивоу регионалног просека, наводе из тог Удружења.
Упоредна анализа цене бензина (БМБ 95) у региону показује да се Србија на листи од 11 земаља налази на седмом месту са ценом од 1,206 евра за литар, док најскупљи бензин има Грчка од 1,492 евра, а најјефтинији Бугарска од 0,993 евра за литар.
Када је реч о дизелу, Србија се са ценом од 1,344 евра налази на трећем месту, прва два места заузимају Албанија са 1,383 евра и Грчка са 1,345 евра за литар, а најнижу цену плаћају Македонци, свега 0,974 евра.
По цени ТНГ аутогаса на листи од 10 земаља, Србија је на четвртом месту у региону са ценом од 0,639 евра по литру, најпапренију цену овог горива има Грчка, 0,776 евра, а најмању Бугарска - 0,466 евра по литри.
Листа је обухватила земље: Грчку, Бугарску, Мађарску, Румунију, Словенију, Хрватску, Црну Гору, БиХ, Македонију, Албанију и Србију.
Што се тиче цена сирове нафте, оне уз мање или веће осцилације већ два месеца има тренд раста.
Тако су котације референтне нафте БРЕНТ од 24. децембра до данас порасле чак за 33 одсто односно са 50,47 повећане су на 67.07 долара за барел.
Већина прогноза о кретању цене нафте на глобалном тржишту до краја године говори да је управо цена од 67 долара за барел БРЕНТ-а она око које ће се кретати цена црног злата све до краја године.
Могући су краткорочни пикови и на горе и на доле, слаже се већина аналитицара, али не испод 57 и не изнад 85 долара за барел.
Ово стање на глобалном тржишту нафте се може окарактерисати као релативно стабилно, али не треба заборавити да су наведене прогнозе базиране пре свега на економским показатељима, као што су привредни раст, инвестиције у нова истраживања нафте, промена трошкова експлоатације пре свега из неконвенционалних извора или стање залиха у кључним земљама, напомињу из УНКС-а.
Политичке тензије које владају у нафтом богатим регионима или земљама као што су Иран и Венецуела, преко ноћи могу све да промене.