Светска банка: У Србији пад БДП 2,5, на З. Балкану од 3 - 5,6 одсто

Фото: Dnevnik.rs

ВАШИНГТОН: Светска банка прогнозирала је у најновијем извештају да ће пад БДП Србије ове године бити 2,5 одсто, док ће у осталим земљама Западног Балкана пад бити између 3 и 5,6 процената.

Влада Србије брзо је реаговала на економске изазове изазване кризом услед пандемије вируса КОВИД-19, усвајањем програма помоћи у износу од 5,2 милијарди евра. Програм се бави проблемима запошљавања, малих и средњих предузећа и ликвидности, констатује Светска банка.

"Уколико овај амбициозни програм буде у потпуности спроведен и уклопљен са спровођењем дуготрајних структурних реформи, економија Србије ће се повратити у 2020. години", каже шеф канцеларије Светске банке у Србији Стивен Ндегва.

Када је реч о Западном Балкану, очекује се да ће пад у земљама региона бити између 3 и 5,6 процената, наводи се у Редовном економском извештају СБ.

"Обим рецесије ће зависити од трајања пандемије у Европи. Иако је економски утицај текуће пандемије у региону тешко предвидети, постоји врло мало сумње да ће ова пандемија изазвати расуло у животима широм региона оптерећујући здравствене системе, паралишући економске активности и подривајући добробит људи", сматра Линда Ван Гледер, директорка Светске банке за Западни Балкан.

На средњи рок се очекује, каже, снажан опоравак раста у региону, са постепеним враћањем економских активности у нормалу, али то такође зависи, додаје, и од трајања и интензитета тренутне кризе, као и од корака које ће доносиоци политика предузимати у решавању проблема изазваних пандемијом.

Рецесија у свим земљама Западног Балкана покренуће значајан пад домаће и стране потражње током пандемије, оцењују у Светској банци.

Према наводима из извештаја СБ, ограничења путовања и мере друштвеног дистанцирања имају посебно дуготрајан утицај на туризам и услуге, а услуге чине око 50 процената укупне запослености у пет земаља у региону и 75 процената у Црној Гори.

"Прекиди у снабдевању и нижа потражња додатно утичу на многе производне секторе, док ограничења ликвидности и акутна несигурност гуше инвестиције", кажу у Светској банци.

Главни ризик за Западни Балкан је према оцени СБ, чињеница да би продужена пандемија, као и дубља рецесија у Европској унији, могле да отежају управљање надолазећом економском кризом.

Према извештају, брзе, смеле и пажљиво осмишљене мере ублажавања могу ограничити друштвени и економски утицај ове кризе.

Владе свих шест земаља најавиле су фискалне и социјалне мере за подршку домаћинствима (грађанима) и предузећима током ванредне ситуације а те мере се крећу у распону од 1 до 6,7 процената БДП-а.

Земље које су ушле у кризу са већим фискалним и екстерним заштитним слојевима имају више простора за финансирање обимнијих програма подршке.

Најављене краткорочне мере су неопходне и усклађене су са политикама одговора на кризу у земљама ЕУ, каже се у извештају.

Међутим, додају у Светској банци, све више људи на Западном Балкану ослања се на самозапошљавање, рад са скраћеним радним временом и приходе од неформалних активности.