Стручна пракса пут до радног места

који већ годинама реализују најпосећенији портали за запошљавање и образовање у региону. Овогодишњи сајам у највећој мери је намењен онима који немају радно искуство, а желе да га стекну, па је на сајту Послови.инфостуд.цом спроведено истраживање, у којем је учествовало близу 1.400 испитаника, да би се утврдио однос формалног и неформалног образовања и значај праксе за запослење.

Добијени подаци показују да велика већина испитаника сматра да је обављена пракса значајно повећава шансу при проналажење посла, али има и оних који је сматрају потпуно некорисном, док петина оних који већ раде сматра да је пракса била кључна за добијање посла. Да је пракса и те како важна, потврђује и то што је, приликом конкурса за запошљавање све чешћи захтев послодаваца да је потенцијални радник обавио практични део наставе – и тада веома често долази до проблема. Наиме, иако образовани и с дипломама, млади људи током школовања готово да се нису сусрели с послом у струци за коју су се школовали.

Ипак, пракса постоји јер подаци показују да је чак две трећине испитаника током школовања имало предвиђену праксу – јер је била обавезна, због надоградње теоријских знања, али и прилике да се стекне неопходно радно искуство. Праксу најчешће организују образовне институције, учешће компанија у организацији праксе и даље је мало, мало је и самоинцијативног ангажмана за обављање праксе, као и праксе која се обавља преко каријерних центара или Националне службе за запошљавање.

Током студирања, показало је испитивање, готово две трећине студената има предвиђену праксу на образовним институцијама које похађају, али је чак више од половине испитаних студената није похађало. Посебно је занимљив податак да је само четвртина оних који су похађали праксу навело да им је то користило за стицања релевантног радног искуства, што упућује на то да је пракса била неодговарајуће организована или није била усмерена на усавршавање потребних вештина.

Нешто су другачији подаци код незапослених учесника истраживања. Незапослени су спремни да стекну практична знања јер их је готово 66 одсто то чинило, а чак четвртина испитаника је похађала више од две праксе, што је показатељ да чекање на посао промени начин гледања на важност стицања практичног знања и радног искуства, који су све битнији при тражењу посла.

У истраживању су учествовали и запослени, а и међу њима је готово две трећине испитаника током школовања имала неку врсту праксе. Од оних који раде, тек сваки десети испитаник похађао је праксу преко компаније у којој ради, око осам одсто то је учинило самоиницијативно, а преко каријерних центара и НСЗ-а праксу је похађало свега пет одсто анкетираних. Занимљив је податак да је више од 40 одсто испитаника навело да посао који раде нема везе с праксом, док петина наводи да им је пракса била врло важна за добијање садашњег посла.

Слободно се може рећи да је пракса, током које се стичу практична знања неопходна за обављање посла за који се школује, све важнија па је у том смислу потребно направити промене. Наравно, не може се очекивати да млади људи приликом првог запослења знају све што је потребно на радном месту јер за то је потребно искуство, али послодавци нису спремни да запосле радника ког морају да обучавају на сваком кораку. Без обзира на то о којем послу је реч.

Д. Млађеновић

Спремност на пресељење

Испитаници су различито одговорили и на питање о спремности на пресељење због праксе. Чак  85 одсто студената, уколико би им били покривени трошкови, спремно је да се пресели у други град у земљи или да оде у иностранство ради похађања стручне праксе. Међу незапосленима је око 60 одсто испитаника спремно на тај корак, док је на пресељење у иностранство ради обављања стручне праксе спремно око 40 одсто запослених испитаника, а праксу у Србији обавило би нешто више од десетине испитаних.