Статистика прати велике, БДП нам подижу мали

индустријске производње, нарочито када се он упореди са укупним кретањима на републичком нивоу. Но, то је донекле и разумљиво ако се имају у виду полазни параметри, јер је у 2015. војвођанска индустрија бележила значајне плусеве, док је у осталом делу државе она углавном стагнирала или због последица катастрофалних поплава била у паду. У сваком случају, слика актуелних привредних кретања, у коју је „Дневник” иумао увид, открива да је на нивоу Републике

забележен раст индустријске производње од 8,8 одсто, док је у Војводини тај индекс на нивоу 2,2 процента. При томе је прехрамбена индустрија забележила пад производње од 2,0 одсто, а код фармацеутске индустрије индекс је отишао наниже за чак 10 поена. С друге стране, номинално најизразитији раст остварен је у металној индустрији (16,6%), хемијској (13,7%) и производњи електричне опреме (11,3%).



Иако још увек нема свих података за април, који би неспорно употпунили слику почетка економске године, већ саме информације из Пословне заједнице „Индустријско биље” о структури сетве су, са аспекта привредног раста, веома обећавајуће. Наиме, под шећерном репом је овог пролећа 37 одсто више површина него у 2015, док је сункцокрет посејан на 180.000 хектара, што је за готово петину више у односу на прошлу годину.



– Чим у 2016. има више посејаног индустријског биља, можемо се надати бољој години у вредносном смислу, иако ће, наравно, поново доста зависити од временских прилика – појашњава за „Дневник” председник ПКВ Ратко Филиповић. – Уосталом, прошлогодишња суша је, нажалост, још једном показала да директна штета на њивама има и своје продужено дејство у каснијим месецима, о чему управо сведоче индекси производње у прехрамбеној индустрији, који су у паду у односу на крај претпрошле и почетак проше године – поготово се то односи на производњу шећера.



Пољопривредни стручњаци тврде да се, без обзира на овог пута обилне падавине, за сада нема шта лоше рећи за изглед усева, изузев што код пшенице ту и тамо има појаве гљивичних обољења. Но, како је пред нама топлији период године са најављено великим бројем сунчаних дана, реално је очекивати да ће на крају и жетва хлебног жита добацити бар до просечног приноса уз сасвим солидан квалитет зрна.



Када је реч о осталим показатељима, војвођански извоз је у посматраном периоду нешто успорио раст, нарочито у односу на укупан републички (1,2% наспрам 9,2%). И док је шећера извезено у вредности од свега 18 милиона долара, што је значајно мање него ранијих година у ово врема, кукуруз је и даље први извозни прозвод АПВ (у првом кварталу га је продато за 66 милиона долара). Иначе, анализа показује да су војвођански привредници остварили најзначајнији извоз у ЕУ (69,2%) и земље ЦЕФТА региона (19,0%), док на остала тржишта отпада тек мало преко 10 процената укупног експорта. У сваком случају, када је реч о флеш процени БДП-а за први квартал, она делује доста добро за Србију у целини, мада је за објективнију пројекцију привредних кретања у овој години још увек рано, поготово када је реч о Војводини, јер овде много тога зависи од резултата примарне пољопривредне производње, на које се после наслања и прехрамбена индустрија.

– Укупни привредни показатељи у првом кварталу, дакле, нису лоши, а мени се чак чини да су реално и нешто бољи него што их статистика исказује – наводи Филиповић, који је и потпредседник Привредне коморе Србије. – Илустрације ради, ми данас баратамо податком да је укупан БДП у првом кварталу нарастао по флеш процени за 3,5 одсто, а са друге стране имамо клизање индустријске производње!? Па одакле онда толики раст? Ту, заправо, долазимо до тачке када се као држава морамо замислити над методама којима се код нас још увек мере привредна кретања, методама које можда нису застареле у стручно-научном смислу, али једноставно не одговарају реалној промени структуре наше привреде.



И даље се, наиме, фокус држи на великим предузећима, а њих је све мање, док се не прате на адекватан начин продукција и инвестиције малих и средњих предузећа. А њих је све више. Стога аналитичари и нису увек сигурни у то да импути које добијају од статистике заиста верно осликавају укупно стање у нашој економији. А када изостане ваљана аналитика, онда тешко да и реакција надлежних на кретања у привреди може бити адекватна и правовремена.



Мирослав Стајић