Србија далеко од четири дана рада, а три одмора?

Слично је и у многим другим државама, али се у последње време све више говори о увођењу четводневне радне недеље, а у многима земљама то се и примњује. Овакав приступ радној недељи једна је од промена коју је пандемија коронавируса донела у свет рада, када је много радника посао обављало од куће што је утицало на промену става о флексибилности радног места и радног времена.

Праксу европских земаља о четвородневној радној недељи већ примењују и неке фирме и у Србији, и то пре свега у сфери ИТ сектора. Њихова искуства говоре да су предности тог модела бројне - повећани су и продуктивност и мотивација чиме се позитивно утиче на пословање компанија. При томе се и с мањем бројем радних сати зараде не мењају, а запослени су задовољнији имају више времена за себе, породицу...

Наравно, четвородневна радна недеља не може се примени у свим делатностима. Увођење четвородневне радне недеље ИТ сектор лако може да усвоји, али би тешко пало малим предузећима. Краћа радна недеља најтеже би се могла применити у малопродаји и угоститељству јер би то изискивало запошљавање нових људи, што доводи до повећавања трошкова послодаваца. Велико је питање како би се такав начин рада применио у јавном сектору, школама...

Краћу радну недељу, до четвртка, почели су да већ да практикују послодавци у Белгији, Шпанији, Новом Зеланду, Јапану, Данској, Исланду... У Белгији је овај модел уведен јер радницима омогућава више флексибилности, слободе и усклађености пословног и приватног живота, а Влада Белгије је изгласала предлог закона који омогућава запосленима да преговарају са својим послодавцем о четвородневној радној недељи. Слични закони најављени су и у Шкотској и Велсу и Шпанији.

По речима секретара Већа Савеза самосталних синдиката Војводине Томислава Стајића увођење четвородневне радне седмице, што има много добрих страна, у Србији је још увек на дугачком штапу. Он указује да је у Европи увођење четвородневне радне недеље више тренутна кампања него што је резултат планираног и предвидивог процеса, али да је увођење такве радне недеље реалније него у Србији јер су у тим земљама зараде високе.

- У Србији је то, реално, могуће само у одређеним делатностима с високом продуктивношћу, као што је ИТ сектор - каже Стајић. - Међутим, веома би се  тешко могло применити на секторе услуга и трговине, као и у преовлађујућим делатностима на којима се базира производња у Србији, а која је заснована на интензивном људском раду. Уз то, увођењем четворедневне радне недеље радници би били на губитку јер би, због мање радних сати, имали и мању зараду.

Он указује да многи послодавци у Србији радницима нередовно исплаћују зараде, да тешко добијају слободне дане, да се прековремени рад не плаћа.

- Синдикати у Србији боре за то да да се испоштује 40 часовна  радна седмица, да нема злоупотребе прековременог рада, да у делатностима у којима је то могуће, недеља буде нерадна, да се испоштује прерасподела радног времена, посебно у пољопривреди... - каже Стајић.

Слободно би се могло рећи да је четоводневна радна недеља у Србији за многе далека, али и да се о томе свакако размишља. Сигурно је и да ће у делатностима где би се такав модел могао применити лакше, а у корист и запослених и  послодаваца, то и бити учињено, а да ће се потом отварати врата и за друге делатности. Мало ко се још сећа да се до краја шездесетих година прошлог века у Србији, и у многим другим државама, радило и суботом, а сигурно је и да укидање тог радног дана није прошло глатко и да није одмах и свугде примењено.

Д. Млађеновић