Софтверашима програмирана зарада од 234.000 динара
На основу података Републичког завода за статистику просечна нето зарада у Србији, исплаћена у априлу, без пореза и доприноса, била је 49.635 динара. То, наравно, значи да је неко зарадио далеко више до те цифре, али и да је много оних чије су коверте далеко тање, на шта утиче и где је зарада зарађена, као и на којим радним местима.
Разлике у примањима су велика, па је највиша просечне плате исплаћена у Сурчину - 86.205 динара, око 3,5 пута већа него најнижа, исплаћена у Трговишту - 25.813 динара.
На висину просечних примања значајно утиче и радно место, односно делатаност у којој се зарађује, а када се просечна примања посматрају по делатностима, разлике су још и веће. На основу посатака РЗС, слободно би се могло рећи да највише зарађују запослени који се баве финансијама, осигурањем...али пре свега они из сфере информисања и комуникација, да је најмање исплативо радити у услужним делатностима, да приликом избора занимања није паметно одабрати ни трговину, а да неће проћи добро ни они који се одлуче за област образовања или здравства и социјалне заштите.
Истини за вољу, немају сви у овој делатности висока просечна примања, а да она буду таква значајно утиче то што је просечно примање за оне који се баве рачунарским програмирањем и консултантским делатностима чак 234.288 динара, телекомуникацијама 110.700 динара, док је рецумо за кинематографску, телевизијску и музичку продукцију просечно априлско примање било 23.032 динара.
Више од просечне зараде прошлог месеца зарадили су и запослени у финансијској делатности и делатности осигурања - 92.819 динара, снабдевању електричном енергијом, гасом и паром - 79.643 динара, те рударству - 79.505 динара. Запослени у области стручне, научне и иновационе технологије у априлу су, у просеку, зарадили 70.153 динара, они чији је посао у области некретнина - 63.327 динара, а нешто мало више од републичког просека била је и зарада запослених у области државне управе и обавезног социјалног осигурања јер је просечно примање било 50.076 динара.
С друге стране, у неколико делатности примања су далеко испод просека, а издвајају се они који се баве услугама смештаја и исхране, који су прошлог месеца, у просеку, зарадили 29.583 динара, а одмах иза њих су запослени у услужним делатностима, који су у априлу у новчаник сместили 35.162 динара. Испод 40.000 динара просечно су у априлу зарадили и запослени у области уметности, забаве и рекреације - 39.674 динара, админстративне и помоћне услужне делатности - 39.888 динара, док су они који се баве трговином на велико и мало и поправком моторних возила зарадили једва који динар изнад те цифре јер им је просечна зарада 40.042 динара.
Запослени у пољопривреди, шумарству и водопривреди прошлог месеца просечно су зарадили 42.553 динара, у прерађивачкој индустрији 48.480 динара, снабдевању водом и управљању отпадним водама 42.614 динара. У области грађавинарства просечна априслка зарада била је 42.001, саобраћају и складиштењу 48.870, образовању 42.427 динара, а у области здравствене и социјалне заштите пролог месеца просечна зарада била је 43.535 динара.
Д. Млађеновић