ЗБОГ ВРЕЛИНА У СРБИЈИ УБРЗАНИ РАЗВОЈ ШТЕТОЧИНА Гриње нападају све живо, цикаде винову лозу, а тек трипси... СТРУКА нуди решења

Повећање штеточина значајно утиче и на усеве и засаде, због чега су стручњаци из ПИС-а објавили које су културе у највећој опасности, као и на шта посебно треба обратити пажњу.

За које штетне организме се прогнозира повећана активност и које биљне производње су најугроженије?

ГРИЊЕ – соја, лубенице, вишње, шљиве, јабуке, крушке

У усевима соје, лубеница и других врежастих култура, у засадима вишања, шљива, јабука и крушака се очекује нагло подизање популације гриња (обични паучинар, црвени воћни паук, рђасте гриње) и могуће штете услед њихове исхране. Гриње треба тражити на наличју листа, најпре по ободним деловима.

Изузетно је важно имати у виду да када се присуство ових штеточина уочи на време, третман се може извршити само уз ивичне делове парцеле како би се спречило ширење на целу површину. Приликом сузбијања гриња, због истовременог присуства свих стадијума развића и слабог деловања акарицида на јаја, потребно је применити два везана третмана у размаку од 7 дана.

С обзиром да се ове штеточине налазе на наличју листа, потребно је применити већу количину радног раствора. Један од акарицида који има најширу регистрацију је онај на бази активне материје абамектин, док је у усевима соје регистрован још и фенпироксимат, а у усевима јабуке бифеназат, хекситиазокс, клофентезин (крушка), ацеквиноцил, пиридабен, тебуфенозид и спиротетрамат.

ЦИКАДЕ – винова лоза, шећерна репа

У засадима винове лозе се за који дан очекује појава трећег узрасног ступња цикаде Сцапхоидеус титанус!!! Ова цикада је преносилац фитоплазме која проузрокује златасто жутило винове лозе! То је обољење које врло брзо може да уништи винограде! Сузбијање ове цикаде у виноградима је неопходно како би се сачувала производња грожђа а и вина!

Цикаде треба тражити на наличју доњих листова које пажљиво и полако треба окретати јер су цикаде веома покретљиве. За сузбијање цикаде је регистрован инсектицид на бази флупирадифурона.

У усевима шећерне репе је пре десетак дана уочено присуство цикада. Са тропским таласом се очекује њихово бројније присуство. Због проблема гумозе шећерне репе од prеthodnе године коју изазива фитоплазма коју преносе цикаде, препоручујемо примену инсектицида уз заштиту од Церцокпоре поготово у Банату и Срему где је ова проблематика гумозе била најизраженија.

ТРИПСИ – лук, бресква

Озими лукови се и даље скидају и у току је масован прелет трипсева на пролећне лукове. Тропске температуре ће убрзати њихов развој и подићи популацију. У усевима лука су регистровани инсектициди на бази форметанат-хидрохлорида, цијантранилипрола и спиносада.

У појединим засадима бресака је уочено присуство трипса. Трипси могу ограничити извоз јер су неке врсте карантинске за земље увознице нашег воћа. Присуство трипса треба извршити методом отресања грана са плодовима на белу подлогу (тацну, папир).

За сузбијање трипса у засадима бресака је могућа примена инсектицида на бази цијантранилипрола који је регистрован за сузбијање бресквиног смотавца који је такође присутан у засадима.

КУКУРУЗНА СОВИЦА – кукуруз, паприка, парадајз, боранија, соја и др.

Кукурузна или памукова совица је једна од најопаснијих штеточина на свету! Храни се са око 250 биљака! Миграторна је врста која из топлих крајева (Африка, Медитеран, Азија, Аустралија, Јужна Америка) доспева до северних крајева планете. Један део популације презимљава и у нашој земљи, међутим у највећој мери нам долази са подручја Медитерана.

Већ сада се у усевима региструју јаја кукурузне совице. Очекујемо са најављеним топлотним таласом долазак нових јединки и пиљење гусеница из већ присутних јаја. Мере заштите се спроводе када почне пиљење гусеница и када јаја промене боју из беле у смеђу.

Појединачна јаја или у групицама треба тражити на листовима или генеративним оганима најразвијених биљака код којих се одвијају интензиван раст и плодоношење. Први узрасни ступњеви гусеница се хране листовима док старији прелазе на пупољке, цветове и плодове.

У усевима кукуруза су регистровани инсектициди на бази делтаметрина, хлорантранилипрола, а за органску производњу на бази азадирахтина и Бт субспец. курстаки. У усевима паприке и парадајза су регистровани инсектициди на бази емамектин бензоата, хлорантранилипрола, делтаметрина, цијантранилипрола, метафлумизона и спинеторама.

У условима сувог и топлог времена патогени који се неометано развијају су проузроковачи препелница и против њих треба редовно предузимати мере заштите. Угрожени су усеви лубеница, диња, тиквица, мркве, као и засади јабука, винове лозе и др.

У засадима јабука, бресака и шљива треба обратити пажњу и на смотавце. О заштити од ових и других штетних организама будите у току пратећи регионске препоруке по биљним врстама.

Телеграф Бизнис