Принудни управник зграде ако станари не могу да се сложе

којег ће станари плаћати, речено је данас  Танјугу у Министарству, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.Усвајање тог закона у скупштини се очекује током фебруара, а помоћница министра Јованка Атанацковић каже да се одустало до првобитине идеје да професионална управа буде обавезна у свима зградама са више од 30 станова.



Иначе, фирма које се професионално баве управљањем зграда ту услугу наплаћују углавном око 300 динара по стану, али цена зависи од броја станова у згради.Поред тога, грађани ће поред плаћања те услуге морати да издвајају новац и за редовно одржавање зграде.

Атанацковић истиче да ће локална самоуправа поставити једног од професионалних управника из регистра који ће водити Привредна комора Србије  само до тренутка док се та зграда не организује у складу са законом и станари не одлуче да ли ће међу собом наћи неког ко ће управљати зградом или закључити уговор са неким другим професионалним управником кога изаберу да тај посао обавља уместо њих.

"Професионални управници су само могућност за грађане, дакле само када они то желе закључиваће уговор са професионалним управницима. Сви остали ће моћи да управљају својим зградама као и до сада, односно да један од станара буде управник зграде као што је до сада био председник скупштине станара", рекла је она.



Атанацковић је истакла да ће се тачно знати ко ће моћи да буде професионални управник, јер ће имати лиценцу за коју ће полагати испит у ПКС и додала да ће посао управника бити транспарентан станарима.Она је казала да је чест проблем у зградама да власик изда стан и станари не могу да га нађу како би учествовао у раду скупштине станара.



"Многи грађани су се жалили да се не зна ко је власник стана јер је непознат, а рачуна се у кворум и не може да се донесе одлука без њега. Овај закон и то решава на начин уколико се неко не одазива и није познат станарима његов глас се неће рачунати у кворум и моћи ће да се одлучује у таквим ситацијама", истакла је Атанацковић.



Према њеним речима, увешће се ред и у спољни изглед зграде односно фасаде и пронађен је правни оквир да локална самоуправа може својим средствима да учествује и помаже у обнови фасада да би се спречила штета по имовину и здравље трећих лица.

Помоћница министра наглашава да тај закон не уводи ниједан нови намет за грађане који се понашају у складу са законом и да су њиме уведени бољи односи у становању, јер ће бити уведен ред и тачно ће се знати ко управља зградма и ко их одржава.



Такође, уводи се регистар стамбених заједница који ће бити обавезан за све зграде и тако ће се доаћи до прецизних података о броју зграда у Србији.Пријавом зграде у регистар, она ће добити сва својства правног лица, што до сада није био случај пошто су зграде имале статус правног лица само за послове одржавања.



Та новина ће, на пример, омогућити бољи начини финансирања радова на одржавању зграде.Тачно ће се знати и ко све издаје стан подстанарима, па се очекује и масовнија наплата пореза на издавање стана који износи 20 одсто.Закон о становању и одржавају зграде предвиђа и новчану казну од 5.000 до 50.000 динара за станодавца ако управнику зграде не пријави подстанаре.



Атанацковић истиче да је новина и то што ће после седам деценија бити решен проблем заштићених станара који су после Другог светског рата усељавани као закупци станова у приватној својини на неодређено време."Овим законом добијају право да буду пресељени у одговарајуће станове и локална самоуправа има рок од 10 година да реши то питање.  Постепено ће се решавати у том периоду и свакако ниједан такав станар неће остати без крова над главом и свакако они који седам деценија чекају на своју имовину добиће коначно овим законом решење и повраћај своје имовине", навела је она.



Тим законом се први пут решава и питање осетљивих категорија на територији Србије - Рома у складу са међународним стандардима, навела је она и објаснила да ће они који живе у бесправно сагађеним објектима на земљишту које није њихово, а да им је такав смештај једини дом, бити одговарајуће збринути у случају потребе њиховог пресељења.



"Када се утврди јавни интерес да их треба иселити због урбаног развоја или преселити, овим законом се предвиђају њихова права на одговарајући смештај", казала је Атанацковић додајући да је Србија то гарантовала  међународним конвенцијама.