ЗБОГ РАТА РУСИЈЕ И ЗАПАДА ЦЕНА НАШЕГ СУНЦОКРЕТА ПРЕПОЛОВЉЕНА Пољопривредници у тешкој ситуацији

Брисел је укинуо забрану украјинског жита, али су Пољска, Мађарска и Словачка увеле своје – националне забране. Зато их је Украјина тужила Светској трговинској организацији. Да не желе увоз јефтиније хране из Украјине, протестима су показали и бугарски произвођачи. Последице осећају и српски пољопривредници - у жетву сунцокрета ушли су са упола нижом откупном ценом него прошле године.

И за глобалну несташицу хране и за високе цене, шеф европске дипломатије Жозеп Борељ директно је окривио руског председника.

"Када се блокира украјински извоз житарица и бомбардују силоси, онда стварате глад у свету. Путин директно напада залихе хране, па цене широм света расту. Суочићемо се са недостатком хране, а то је директна последица руских напада на инфраструктуру и украјинске капацитете", истиче Борељ.

За свој тежак положај бугарски пољопривредници криве јефтино жито из Украјине. У знак протеста, блокирали су путеве.

"Зауставите увоз из Украјине. Мислим на пшеницу, сунцокрет, мед, апсолутно све. Хоћемо да се европске мере ставе ван снаге", поручује Вентислав Митков из Националног удружења уједињених фармера.

Последице европских мера, јефтиног украјинског жита и руске акције, трпе и српски произвођачи.

Уљаре им нуде око 37 динара за сунцокрет. Упола мање него прошле године.

Пољопривредник из Иђоша Славко Брдарић каже да нико неће да каже коју зараду рачуна, него само рачуна да ли ће имати губитак или неће. "То је бесмислено. Субвенција ће бити једино оно што смо добили од целог рада и од труда", додаје Брдарић.

Радован Моротвански, пољопривредник из Кикинде наводи да цена репроматеријала не пада тако као цена њихових производа. "Јако су мало снизили цене, а то није у односу на наше производе, ништа", наводи Моротвански.

Ратари широм Европе беру исту бригу. Сукобљене стране у Украјини не тркају се само у наоружању, већ и у повећању површина под ратарским културама. Русија је посејала двадесетак одсто више уљарица него 2022. године.

Професор Пољопривредног факултета у Земуну Зоран Рајић наводи да је ове године Русија, као највећи произвођач на свету, првог септембра изашла са ценом од 250 евра по тони. "То је негде око 30 динара плус трошкови, тако да је ово сасвим реална цена", оцењује Рајић.

То што су откупне цене на нашем тржишту у складу са светским, није утеха ратарима који треба да се спреме за нову сезону.

"С обзиром на то да сте имали губитке и у производњи пшенице, јечма, ко је имао и уљану репицу, то су све три производње где су имали губитке. Ја не верујем да ће наши пољопривредници бити задовољни, али суштина је да ли ће они имати новца за наредну сетву. Чисто сумњам. Не очекујем већу зараду ни у производњи кукуруза", каже професор Рајић.

И Влада Србије, као и власти Европске уније, губитке пољопривредника покушавају да надокнаде повећавањем субвенција.

Ипак, стручњаци кажу да колико год да су давања државе издашна, никада нису довољна. Јер њихова улога је да обезбеде развој, а не зараду.

РТС