За сетву пшенице уз аренду требаће око 140.750 динара

Пшеница је у односу на прошлу жетву поскупела за око 40 одсто. Ове седмице је килограм био 40 динара на Продуктној берзи Нови Сад, али су приноси у жетви подбацили због топле и суве климе, па ратари нису имали неку зараду.

Лане смо имали око 630.000 хектара под житом и очекивања су да ће, уз мала одступања, и ове јесени пшеница заузети исте површине. Недоумица је хоће ли ратари при сетви применити потпуну агротехнику због скупог горива и вештачког ђубрива, јер има пољопривредника који најављују да ће сејати пшеницу и штедети на ђубриву и уместо декларисаног семена корисити сопствено такозвану „таванку - семе са тавана” настало у производњи пољопривредника..

Према рачуну Аграрне коморе пољопривредних произвођача Србије, хектар сетве пшенице ратаре ће коштати 140.750 динара, односно 81.093 динара по јутру. До те суме је Комора дошла рачунајући дизел по субвенционисаној цени од 180 динара по литру.

Председник Аграрне коморе пољопривредних произвођача Србије Ненад Манић казао је за „Дневник” да је у цену сетве ушло и коштање аренде што је највећи трошак пољопривредницима, јер по хектару закуп туђих њива кошта 500 евра, односно 61.360 динара.

- Гледајући по ставкама за орање, земљорадницима по хектару треба 9.310 динара за орање, сетвоспремирање 2.920 динара, растурање вештачког убрива 1.920 динара, сетву пшенице 4.480 динара, вештачко ђубриво НПК 38.230 динара и семе пшенице 22.500 динара - навео је Манић и додао да су цене машинских радова узете из ценовника Задружног савеза.

Ратар Александар Вијолгав из Каћа сејаће пшенице на истој површини као и лане. Семе је већ купио, а вештачко ђубриво треба да му стигне. Колико ће га сетва коштати не зна још, али наводи да ће бити сигурно далеко скупља од прошлогодишње.

- Скупоћа је велика, а цена пшенице ни у жетви, а ни сада не прати наше трошкове. Чим скинем соју, кренућу да припремам земљу за сетву пшенице јер нисам још оставио необрађену њиву -азао је Вијоглав.

Оптимални рок од 5. до 25. октобра

Угледни стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић казао је за „Дневник” да је најоптималнији рок за сетву период од 5. до 25. октобра - Он наводи да у земљи има довољно влаге, посебно после јучерашње кише, па ће ратари имати добре услове да обаве предсетвену припрему њива.

Професор Малешевић посебно подвлачи да се у сетви користе декларисана семена, а никако „семе са тавана„.

- У овој тешкој години за пољопривреду посебно су се истакла домаћа семена по приносима и квалитету рода и била конкурентна страним сортама - истакао је Малешевић и додао да нису тачне тврдње да домаће сорте треба сејати гушће од страних.

Овај стручњак каже да пре обраде земљишта треба на што већим површинама применити основно ђубрење. Потребно је зато консултовати се са саветодавцима или урадити контролу плодности ораница. Стрним житима потребна је основна доза азота, фосфора и калијума како би се до зимског мировања обезбедили овим хранивима. Орјентационе количине хранива требало би да се крећу од 40 до 80 килограма по хектару азота, 40 до 60 килограма по хектару фосфора и 20 до 40 килограма по хектару калијума. Ове количине могу се искомбиновати употребом различитих формулација комплексних ђубрива и уреа - закључио је проф. др Малешевић.

Пољопривредник Јанко Хрћан из Кисача каже да ће у сетви пшенице користити сопствено семе и неће применити потпуну агротехнику јер цена пшенице не прати цену репоматеријала. - Треба нам гориво без акциза и знатно веће субвенице по хектару у односу на дасадашње како би могли да обавимо сетву како треба. Због малих приноса не само пшенице већ и других пољопривредних култура помоћ државе је неодходна и уколико она изостане догодине неће бити ни рода ни хране. 

З. Делић