Воће по Европи све пуније пестицидима

Подаци указују да потрошачи имају разлога за бригу шта једу, без обзира на то где се налазе. Такође и ми треба да се запитамо шта купјемо, јер и до нас долази воће из извоза, мада га, истовремено, и извозимо.

ПАН у извештају наводи да је истраживање показало да је значајно порасла количина свежег воћа у продаји у Европи које је контаминирано најопаснијим пестицидима.

Подаци деветогодишњег истраживања, саопштено је, кажу да је то повећање за чак 53 посто током протекле деценије.

Додуше истраживање није укључило британске производе, напомиње се и уједно додаје да Уједињено Краљевство сваке године увози преко 3,2 милиона тона свежег воћа и поврћа из ЕУ, чиме подмирује око 40 процената домаће потражње.

Анализом је утврђено, наводи ПАН, да трећина јабука и половина свих купина стављених у продају садрже остатке најтоксичнијих категорија пестицида, од којих се неки повезују са изазивањем канцера, срчаних обољења и деформитета при рођењу.

- Истраживање је показало да је 87 посто крушака у Белгији и 85 посто у Португалији било контаминирано најмање једним токсичним пестицидом. Најзагађеније узорковано воће биле су купине (51 посто), брескве (45 посто) јагоде (38 посто), трешње (35 посто) и кајсије (35 посто). Проценат остатака пестицида на плодовима кивија порастао је са четири одсто у 2011. години на 32 посто у 2019, а контаминација трешања се, такође, више него удвостручила са 22 на 50 процената у истом временском периоду.

Портпаролка ПАН Европе Саломе Ројнел изјавила је да су потрошачи сада у ужасној позицији. - Саветује им се да једу свеже воће, а при томе је већина контаминирана најотровнијим остацима пестицида који се повезују с озбиљним здравственим проблемима. Јасно нам је да владе не спречавају коришћење ових пестицида, шта год да закон каже. Превише се плаше пољопривредног лобија, који се ослања на моћи хемикалије и пропали пољопривредни модел.

ПАН се бавио и колико је хемијски исправно поврће. Али је навео само да су од поврћа најконтаминиранији производи: целер у листу (50 одсто), корен целера (45 одсто) и кељ (31одсто).

Велики повртар Драган Гуљаш из Силбаша казао је да повртари воде књигу поља, где уносе податке од тренутка када крену да припремају њиве за сетву, па све док род не доспе .

- Тачно по датумима пишемо када користимо вештачка ђубива, хебрициде, пестициде и фунгициди и у којим количина. Уколико немамо књигу, yabе нам посао јер купци неће да купују поврће – казао је Гуљаш.

Подаци ПАН-а су оставили без текста домаћег стручњака за воћарство, професора на новосадском Пољопривредном факултету др Зорана Кесеровића. – Не знам шта да кажем. Изненађен сам – казао је за “Дневник” др Кесеровић. Мада није видео резултате истраживања, навео је да су подаци о употреби пестицида за не веровати.

- Како је могуће да их има у воћу, када Европа стреми ка здравој и безбедној исхрани. Европа смањује активне материје. Постоје листе које се контролишу и води се евиденција . Сваки воћар, без обзира на то да ли је велики или мали, мора да води дневник и уписује чиме и у којим количинама третира воћке. Постоји правилник који тачно одређује колико се чега може користити у развоју сваког воћа .Ко се не држи прописа, не може воће продавати јер такво воће неће да купи нико, ни велики трговачки ланци ни индустријски прерађивачи – навео је проф. Кесеровић.

З. Делић