Уљана репица најбоље пребродила сушу

На преко 90.000 хектара у атарима општина Ада, Сента, Кањижа и Чока, које покрива Пољопривредна стручна служба Сента, код свих пролећних усева приноси ће бити умањени преко 50 одсто, што је констатовано и на традиционалним Данима поља јесењих усева, а на такмичењу орача “Сенћанска златна бразда” које је одржано осми пут указано је да недаће настављају да прате ратаре.

- Ова је једна од тежих година у региону северног Потисја у последњих година, попут 2012. За нијансу је боље, још се процењује смањење приноса, али је изнад 50 одсто. Оно што је додатни проблем то што се суша наставила и током августа месеца па пољопривредници нису у могућности квалитетно да припремају сетву озимих усева – предочава стручни сарадник PSS Сента Душко Кенђур.

У PSS Сента констатују да могућности за наводњавање у појединим атарима постоје, али један од кључних проблема је снабдевање енергијом, јер и тамо где постоји наводњавање обавља се коришћењем дизел горива, што је најскупља варијанта, па према речима Кенђура, питање је на ком нивоу је исплативо.

- Оног момента када се локалне самоуправе и ресорно министарство одлуче да се почне са електрификацијом атара, убеђен сам да ће површине под вештачком кишом заузети значајно веће површине – каже Кенђур.  

Кенђур додаје да је велико интересовање за сетву уљане репице, са којом су паори ове сезоне остварили најбоље резултате, али да је отежавајућа околност на прагу сетве је што нема падавина. У региону северног Потисја површине под уљаном репицом се из године у годину удвостручавала па је у 2017. години била заступљена на око 5.000 хектара.

- Има великог интересовања, јер пољопривредници који су сејали уљану репицу увећавају површине зависно од капацитета својих газдинстава, а и они који је нису имали у плодореду упуштају се у ту производњу – каже Кенђур.

Ервин Кобрехел из Сенте вели да је због суше, али и свих невоља што су се накупиле, сезона катастрофална, приноси су јако шаролики и умањени. Он обрађује око стотину јутара земље под пшеницом, уљаном репицом, сунцокретом, кукурзом, а да је од шећерне репе одустао због пропасти сенћанске Шећеране “ТЕ-ТО”.

- Тридесетак година смо се бавили шећерном репом, лане је било доста проблема са логистиком па смо уместо шећерне репе на 20 јутара сејали уљане репице. Показале се као најбоља ове сезоне, јер захваљујући томе што је у питању јесења сетва могли смо постићи солидне приносе од 1.700 до 2.200 килограма по јутру. Откупна цена је била око 40 динара за килограм, што даје солидан приход, ако се има у виду да на осталим културама скоро ништа нам неће остати због суше– каже Кобрехел.

Браћа близанци Премислав и Мирослав Грујин из Богараша објашњавају да заједно обрађују преко 200 хектара, да су уобичајено од пролећних усева сејали кукуруз и сунцокрет, од јесењих пшеницу и уљану решицу, а принос је код свих усева слабији.

- Бербу кукуруза још нисмо почели, али је далеко слабији него лане, сунцокрет је солидно поднео сушу, међутим и ту је подбачај око 30 посто. Претпрошле године смо уљану репицу сејали први пут и ово нам је била друга сезона, принос је био добар и задовољни смо и ценом. До пре две године били смо велики произвођачи сирка метлаша, међутим, било је кризе јер нисмо могли да га продамо две године, немамо га више на лагеру, а да смо знали да ћемо га у међувремену продати, можда би га и ове сезоне сејали, мада је за убирање сирка највећи проблем наћи сезонску радну снагу и скупа је– вели Премислав Грујин.

Његов брат близанац Мирослав напомиње да је добро и лакше што су сложни и раде заједнички.

- Радимо према договору, али и како ко стигне. Мени чешће западне вожња трактора и орање, а Премиславу вожња комбајна. У сезони сетве, неге усева, жетви и берби има доста посла, а пошто немамо стоке зими може да се предахне око паорских пећи – каже Мирослав Грујин.

Њихов рођак Јован Грујин из Богараша ове године на око 100 хектара има доста различитих усева: јечам, пшеницу, сирак метлаш, сунцокрет, кукуруз и шећерну репу.

- Година је катастрофална – констатује Јован Грујин. – Пшеница и јечам су како-тако и родили, али је јечам који је најбоље родио имао цену испод сваког минимума 14,50 диара. У јесењој берби умањење приноса је велико, а за бербу сирка метлаша проблем је радна снага, а нема је јер су људи отишли у иностранство тако да нема надничара. Лане сам имао сирак на 60 јутара, па смо мало смањили површину на 40, управо због радне снаге. Било је прошле године проблема и са пласманом јер род због неке болести није био првокласни тако да смо га продали на домаћем тржишту по 70 еуроценти, а prеthodnih година је цена ишла и до 90 евроценти. Ове године је мање посејаног сирка, а пошто је род екстра квалитета надамо се да ћемо ценом надокнадити оно што смо прошле године изгубили, посебно ако се отвори тржиште Турске где се највише извози.

Геза Ковач из Малих Пијаца напомиње да су почетком јуна имали кишу коју други нису добили, па имају мало бољи род, али да је и то слабо.

- Силирали смо дупло веће површине по кукурузом него што је уобичејено, да би обезбедили довољно хране за фарму крава музара. Заједно са синовима Золтаном и Иштваном обрађујемо око стотину хектара и као код других на овом терену најбоље смо прошли са уљаном репицом јер је просечан принос био рекордан две и по тоне по јутру. Велике врућине су се лоше одразиле у производњи млека која је због тога подбацила за петину. На мужи имамо 62 краве, а са јуницама и биковима на говедарсткој фарми имамо око 130 грла. Најтеже ће бити оним сточарима који због суше не могу да обезбеде довољно сопствене сточне хране – предочава Геза Ковач.

Милорад Митровић

Суша однела 80 одсто рода кукуруза

У селу Мали Песак код Кањиже, које има око 120 становника, има пет већих фармера и више мањих који се баве млечним говедарством и товом јунади, а Ендре Шорш указује да је због песковитог земљишта суша узела 80 одсто рода кукуруза.

- Не знам шта ће бити са расположивим сточним фондом, јер у нашем малом селу има око 700 крава музара. Хране ће бити за месец или два, јер је кукуруз подбацио, мало има дателине и силаже, али због тога што Шећеране у Сенти не ради већ другу кампању, не знам да ли ће бити могућности да купимо репин резанац, или ће бити скупо уколико га и буде из удаљенијих шећерана. Они који немају довољно сопствене хране су већ почели продавати музаре кланицама и добијају евро за килограм живе ваге, што је испод цене и додатна је пропаст – сматра Ендре Шорш.