У орасима се крцка солидна зарада

Хоће ли ове године бити више лишћа него ораха и како су родили када је суша умањила приносе свих пољопривредних култура, одговор је дао “Дневнику” доцент на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Боривој Богдановић.Каже да је орах, као и ранијих година, добро родио. Биће га чак и на плантажама којима се не придаје довољно пажње.

- У овом тренутку тешко је одредити принос, пошто се орах налази у фази пуцања клапине, а произвођачи на самом почетку скупљања плодова – наводи др Богдановић. - Сушни период у току вегетације погодовао је ораху због смањених услова за развој болести и штеточина, па ће плодови из ове вегетације са сигурношћу бити здравији, а самим тим и приноси већи. Орах као воће подноси различите климатске услове и разне квалитете земље. Домаћа клима погодује узгоју ораха, а најбоље успева на неутралним и благо алкалним подлогама.

Др Боривој Богдановић каже да је за подизање плантаже ораха потребно 4.000 евра по хектару. - Орах је дуговечна биљка и на његов род треба чекати осам до десет година. За то време треба засаде одржавати како би били спремни да донесу пун род, што подразумева агро и помотехничке мере које на годишњем нивоу износе од 800 до 1.000 евра по хектару.

Када је у питању исплативост, напомиње да је однос између улагања и приноса променљив. –Условљен је квалитетом садница, пред обрадом, накнадном обрадом и прихраном засада и зато се сматра да је гајење ораха добар, али, истовремено, и ризичан посао.

Др Богдановић наводи да се орах код нас узгаја на 4.000 хектара, од којих је 500 хектара у Војводини. – Те површине нису довољне да подмире домаће потребе, али постоје изгледи за то јер се површине под овом воћном врстом сваке године повећавају, пошто овдашња клима одговара ораху - истиче саговорник “Дневника”. - И даље је наша производња мала,  око 40.000 тона годишње. Највише увозимо из Мађарске, Босне и Херцеговине, Немачке, Бугарске... и из наведених земаља ове године смо увезли 1.400 тона језгра ораха.

Орах је, каже др Богдановић, дефицитаран и на светском тржишту. Разлог је тај што је све до пре двадесетак година размножаван само семеном, а такве саднице касно почињу да плодоносе, не дају плодове жељеног квалитета и род често страда од позних пролећних мразева. Зато су произвођачи орахе нерадо садили, а постојећа стабла секли због скупог дрвета.

Тренутно се у нашој земљи саднице ораха масовно производе калемљењем. Имамо квалитетне сорте и селекције које дају редовне приносе. Савремене плантаже дају 1.500 до 2.000 килограма језгра по хектару, што гајење ораха чини рентабилним,па интересовање пољопривредника за подизање плантажа расте , мада стручне литаратуре немамо много.

На то указује и произвођач Ненад Вранић из у околини Вршца. У недостатку литературе и стручњака, упутства добија из Турске, где је индустрија ораха развијена. Вранић има млад засад, стар четири године. Тек за две године очекује да добије први род, а за још две три године и пун род.

За орах се определио јер се плод може дуго чувати, што није случај са другим воћем. – Малине, јагоде, кајсије... не могу дуго стајати у хладњачама, а сув орах може да чека купце и добру цени и дуже од годину дана – каже Ненад Вранић. Тренутно килограм ораха у љусци на инотржишту кошта три и по евра. Код нас килограм очишћених ораха кошта најмање 1.000 динара. Полутке ораха су и дупло скупље, пола килограма је 1.200 динара - наглашава Вранић. Али, напомиње да је одржавање засада скупо и да треба издржати финансијски док орах не донесе пун род. А када до тога дође, наглашава, није тешко скупљати плодове јер постоје машине које тресу стабла, као и да се ораси купе.      

З. Делић