U orasima se krcka solidna zarada

Hoće li ove godine biti više lišća nego oraha i kako su rodili kada je suša umanjila prinose svih poljoprivrednih kultura, odgovor je dao “Dnevniku” docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Borivoj Bogdanović.Kaže da je orah, kao i ranijih godina, dobro rodio. Biće ga čak i na plantažama kojima se ne pridaje dovoljno pažnje.

- U ovom trenutku teško je odrediti prinos, pošto se orah nalazi u fazi pucanja klapine, a proizvođači na samom početku skupljanja plodova – navodi dr Bogdanović. - Sušni period u toku vegetacije pogodovao je orahu zbog smanjenih uslova za razvoj bolesti i štetočina, pa će plodovi iz ove vegetacije sa sigurnošću biti zdraviji, a samim tim i prinosi veći. Orah kao voće podnosi različite klimatske uslove i razne kvalitete zemlje. Domaća klima pogoduje uzgoju oraha, a najbolje uspeva na neutralnim i blago alkalnim podlogama.

Dr Borivoj Bogdanović kaže da je za podizanje plantaže oraha potrebno 4.000 evra po hektaru. - Orah je dugovečna biljka i na njegov rod treba čekati osam do deset godina. Za to vreme treba zasade održavati kako bi bili spremni da donesu pun rod, što podrazumeva agro i pomotehničke mere koje na godišnjem nivou iznose od 800 do 1.000 evra po hektaru.

Kada je u pitanju isplativost, napominje da je odnos između ulaganja i prinosa promenljiv. –Uslovljen je kvalitetom sadnica, pred obradom, naknadnom obradom i prihranom zasada i zato se smatra da je gajenje oraha dobar, ali, istovremeno, i rizičan posao.

Dr Bogdanović navodi da se orah kod nas uzgaja na 4.000 hektara, od kojih je 500 hektara u Vojvodini. – Te površine nisu dovoljne da podmire domaće potrebe, ali postoje izgledi za to jer se površine pod ovom voćnom vrstom svake godine povećavaju, pošto ovdašnja klima odgovara orahu - ističe sagovornik “Dnevnika”. - I dalje je naša proizvodnja mala,  oko 40.000 tona godišnje. Najviše uvozimo iz Mađarske, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Bugarske... i iz navedenih zemalja ove godine smo uvezli 1.400 tona jezgra oraha.

Orah je, kaže dr Bogdanović, deficitaran i na svetskom tržištu. Razlog je taj što je sve do pre dvadesetak godina razmnožavan samo semenom, a takve sadnice kasno počinju da plodonose, ne daju plodove željenog kvaliteta i rod često strada od poznih prolećnih mrazeva. Zato su proizvođači orahe nerado sadili, a postojeća stabla sekli zbog skupog drveta.

Trenutno se u našoj zemlji sadnice oraha masovno proizvode kalemljenjem. Imamo kvalitetne sorte i selekcije koje daju redovne prinose. Savremene plantaže daju 1.500 do 2.000 kilograma jezgra po hektaru, što gajenje oraha čini rentabilnim,pa interesovanje poljoprivrednika za podizanje plantaža raste , mada stručne litarature nemamo mnogo.

Na to ukazuje i proizvođač Nenad Vranić iz u okolini Vršca. U nedostatku literature i stručnjaka, uputstva dobija iz Turske, gde je industrija oraha razvijena. Vranić ima mlad zasad, star četiri godine. Tek za dve godine očekuje da dobije prvi rod, a za još dve tri godine i pun rod.

Za orah se opredelio jer se plod može dugo čuvati, što nije slučaj sa drugim voćem. – Maline, jagode, kajsije... ne mogu dugo stajati u hladnjačama, a suv orah može da čeka kupce i dobru ceni i duže od godinu dana – kaže Nenad Vranić. Trenutno kilogram oraha u ljusci na inotržištu košta tri i po evra. Kod nas kilogram očišćenih oraha košta najmanje 1.000 dinara. Polutke oraha su i duplo skuplje, pola kilograma je 1.200 dinara - naglašava Vranić. Ali, napominje da je održavanje zasada skupo i da treba izdržati finansijski dok orah ne donese pun rod. A kada do toga dođe, naglašava, nije teško skupljati plodove jer postoje mašine koje tresu stabla, kao i da se orasi kupe.      

Z. Delić