Суша слути на катастрофу: Приноси соје и кукуруза знатно мањи
Високе дневне температуре, боље рећи топлотни удари које осећамо већ дуже, дефинитивно неће добро донети ниједној биљци, па ни кукурузу и соји јер оно што је изгубљено због недостатка кише неће помоћи овим усевима да се опораве у наредном периоду, истиче директор Фонда „Жита Србије” Вукосав Саковић.
По његовим речима, упркос великој суши, кукуруза ће бити довољно за домаће потребе и још ће, рачуна, претећи милион тона за извоз.
Лане је била рекордна година у погледу приноса, па нам је и остало од лањске бербе 1,2 милион тона. Али, то не треба да нас охрабрује, јер ћемо имати око 3,5 милиона тона мање кукуруза за извоз, па ће тако наша привреда изгубити више од пола милијарде евра. С друге стране, и пољопривредници ће због лошијег приноса бити на губитку, неки сигурно неће успети ни да покрију трошкове сетве, истиче Саковић.
Ове године, наглашава, дефинитивно смо с кукурузом, али и са сојом, прошли најгоре у односу на земље у окружењу, јер суша није толико наудила тим усевима у Хрватској, Мађарској и Румунији.
Соје имамо посејане чак четвртину више него лане – 200.000 хектара – па ћемо с већим површинама умањити штету од суше и имати је за домаће потребе, али ће извоз соје бити десеткован, каже Саковић.
Жетва сунцокрета почела је ове седмице у атару средњег Баната, у Ченти, где је род скунут с пет хектара а принос по хектару био 2,3 тоне, казао је Саковић.
Како је даље рекао, још је рано говорити о томе колики ће ове године бити просечан род сунцокрета, посејаног на 230.000 хектара, јер обично жетва креће с парцела где усев најлошије изгледа, па тек онда комбајни долазе и до сунцокрета којем временски услови нису наудили.
Он је нагласио да је жетва сунцокрета ове године почела веома рано у односу на раније године због високих дневних темература.
Сункцокрет је условно и најбоље прошао јер се род скида, а принос није баш лош гледајући жетву у Банату, изјавио је Саковић.
Аграрни аналитичар Жарко Галетин сматра да ће род кукуруза и соје бити око 40 одсто мањи у односу на десетогодишњи просечан принос, а сунцокрета око десет одсто.
Суша из 2012. године не може се поредити с овом сада, јер је ове године било кише по регионима, док 2012. није било падавина на целом подручју земље, зато ће и приноси по подручјима ове године бити шаролики, али ће принос сигурно бити 40 одсто мањи, сматра Галетин.
Према његовим речима, уколико наредне седмице не буде падавина, а нема најава за то, усеви на њивама ће бити у још горој ситуацији.
Председник Управног одбора Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш каже да је суша уништила усеве у тој мери да на свакој десетој њиви у Србији неће бити уопште никаквог приноса, па оранице слободно већ сада могу да се преоравају.
Биће добро ако просечан принос кукуруза буде 4,5 тоне по хектру, каже Киш и додаје да се принос већи од 4,5 тоне по хектару, осам тона по хектару, може очекивати само на њивама где се више година примењује пуна агротехничка заштита.
Међутим, таквих ораница је мало јер су пољопривредници исцрпљени финансијски, па би држава требало да даје субвенције и ратарима.
З. Делић
