Србији ће зафалите 50.000 тона соје

Фото: Dnevnik.rs

Соју ћемо ове године морати увозити јер су суша и високе дневне температуре умањиле род па је нећемо имати довољно за домаће потребе. Међутим, увоз, по свој прилици, неће бити у великим количинама.

Мада још нису објављени званични подаци о приносу те ратарске културе, очекивања су да је Србија у жетви 2017. добила око 430.000 тона соје, односно да је принос по хектару од 1,6 до 1,8 тону, док су наше потребе око 480.000 тона.

Аграрни аналитичар Жарко Галетин каже да ће се вероватно више увозити сојина сачма него зрно соје. По његовим сазнањима, увоз је већ кренуо из Румуније и наставиће се, истиче, док се прерађивачки капацитети овдашњих фабрика не попуне.

"За домаће потребе треба нам око 480.000 тона соје па увоз неће бити знатан",истиче Галетин.

Србија је и даље значајан произвођач соје, практично на трећем месту, после Украјине и Француске, али недостатак кише и континуирано високе дневне температуре допринеле су да соја ове године слабије роди.

Он скреће пажњу на то да је на јучерашњи дан на светским берзама тона соје коштала 450 долара, што је у односу на 13. октобар 2016. поскупљење од чак 25 одсто. Иначе, цена соје у Румунији и околним земљама нижа је него у Србији, где је у протеклих неколико дана била око 410 евра тона.

"Соја се већ увелико у Србију увози из Хрватске", каже један пољопривредник и додаје да свакодневно преко граничног прелаза Бајаково у нашу земљу уђе од 500 до 700 тона те робе. Увоз соје из Хрватске није неуобичајен, од суседа смо је куповали и prеthodnih година. Пошто у тој земљи нема довољно прерађивачких капацитета, овдашња индустрија је прерађивала соју хрватских произвођача и потом извозила прерађевине. Та уљарица нам стиже и из Мађарске, али у мањим количинама.

Домаћи купци потврдили су да је почео узоз из Хрватске и Румуније, те да се строго контролише и да се испитивања свих параметара обављају у три акредитоване лабораторије тако да је могућност да у Србију из увоза стиже ГМО соја искључена.

У којој мери је соја страдала у овогодишњој суши види се и по томе што смо лане пожњели 750.000 тона. Руководилац Одељења за соју при Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду Светлана Тубић Балешевић каже да је ове године принос регионалног карактера, те да има подручја, као што је околина Суботице и Сомбора, где је соја веома добро родила, али да је у Банату и у Срему род подбацио.

"Принос ће бити на висини вишегодишњег просека", каже др Тубић Балешевић, напомињући да се не може мерити лањски род соје с овогодишњим приносима. Балешевић каже да је прошла година је била изузетно добра за соју па принос из 2016. не може да се пореди с овом годином без кише, у којој су у дужем периоду биле још и високе дневне температуре.

Соју смо увозили и лане

За Асоцијацију пољопривредника Војводине није новост што ћемо соју увозити јер је, по њиховим сазнањима, сојина сачма и лане купована у иностранству, упркос томе што је соје било и за извоз.

"Соју смо увозили и узозићемо је и сада, али то неће бити велике количине јер немамо ни велики сточни фонд", истиче председник Управног одбора Асоцијације пољопривредника Војводине Мирослав Киш. Према његовим речима, не брине их толико увоз соје, колико смо забринути што нема подстицаја државе, а већ је половина сетве пшенице прошла.

З. Делић