Србија не увози хлеб, већ специјалне врсте тостова
БЕОГРАД: Хлеб и пекарски производи налазе се под истом шифром, те је из тог разлога у јавности проистекло да Србија увози доста хлеба, међутим, то није тако, јер од укупног увоза, хлеб не износи ни 10 одсто, изјавио је за Танјуг председник Уније пекара Србије Зоран Пралица.
Објаснио је и да се не увози основни бели хлеб, већ специјалне врсте тостова који се у Србији не производе, као и замрзнуто лиснато тесто и одређене врсте кроасана.
Према његовим речима, тим производима се снабдевају хотели и трговински ланци, а два највећа трговинска ланца у Србији - Делизе и Лидл, корисници су око 90 одсто од укупног увоза пекарских производа.
Упитан зашто се увозе ти производи ако је Србија довољно богата пшеницом, Пралица објашњава да су домаће пекарске индустрије углавном базиране на производњи хлеба и да немају скупе производне линије за производњу тих врста пекарских производа.
Раније није било потребе за таквим линијама у Србији, међутим, у последњих 10 година отворен је велики број хотела, трансформисала су се и предузећа која у свом саставу имају супермаркете и јавила се потреба за производима који се не производе у Србији, а које они сада увозе, рекао је Пралица.
Потврђује да је прошле године у односу на 2018. годину удвостручен увоз посебне врсте хлеба и пекарских производа, а највише се увозило из Шпаније и Француске.
Разлог повећаног увоза је, каже, отварање Лидла који, објашњава, има своју посебну фабрику хлеба и пецива којом снабдева све своје објекте у Европи.
На питање шта би у Србији требало да се учини како би се смањио увоз тих производа, Пралица објашњава да би неко морао да инвестира око милион евра у инсталацију производних линија за те врсте пецива, освоји тржиште и убеди оне који се сада снабдевају из извоза да купују од њих.
Тврди да увоз те врсте хлеба и пекарских производа није угрозио рад малих пекара и да нема проблема у њиховој производњи и снабдевању.
Једемо изузетно добар хлеб и када говоримо о основном хлебу, а то је бели хлеб до 500 грама, одличног је квалитета и даље смо најјефтинији не у региону, већ и у Европи, рекао је Пралица и додао да тај хлеб у БиХ кошта 72 динара, док је код нас од 35 до 40 динара.
Начелник Одељења за трговину и развој конкуренције при Министарству трговине Жељко Ракић оцењује да је реакција на "Србија увози хлеб" - претерана, додајући да грађани нису знали о чему је реч.
Да објаснимо, Србија не увози хлеб. То су неке специјалне врсте хлеба, то су обично скупе врсте хлеба које су мање тражене и они се увозе у нашу земљу у смрзнутом облику, рекао је Ракић.
Објашњава да су многи хотели у Србији уврстили у свој асортиман различите врсте пецива и хлеба, као и поједини трговински ланци, и они увозе полуготове производе који се само убаце у пећнице и сервирају гостима или потрошачима.
Сматра да је за произвођаче смрзнутих производа из Србије велика шанса ако би те врсте хлеба и пекарских производа производили, јер је, додаје, и трговинским ланцима јефтиније да се снабдева на домаћем тржишту него да увозе из Немачке или Румуније.