Смажемо 320.000 тона свињетине годишње

По званичним подацима Републичког завода за статистику, у последњих пет година се бележи пад броја свиња, међутим, у истом периоду је забележен пораст производње свињског меса, наводе за Танјуг у Министарству пољопривреде. Разлози за то, објашњавају у Министарству, осим повећања потрошње, могу се наћи и у повећању масе закланих свиња, као и у повећању броја свиња закланих у кланицама.

У Министарству пољопривреде подсећају на то да је од 16. децембра на целој територији Србије престала обавеза вакцинације против класичне куге свиња, а један од битних разлога за то је и добијање статуса земље слободне од класичне куге свиња, који би омогућио неометан извоз свиња и свињског меса у ЕУ и провоз кроз земље ЕУ за извоз у Руску Федерацију, односно Царински савез.

То би отворило низ могућности за економску корист и улагања и развој свињарства у Србији, а престанак вакцинације против класичне куге свиња такође ће донети значајне уштеде, с обзиром на то да је Србија годинама издвајала новац за набавку вакцине, кажу у Министарству.

У 2018. години је за подстицаје за квалитетне приплодне крмаче и нерастове пристигло 542 захтева, за које је исплаћено 236,4 милиона динара, а у протеклој години је на име това свиња исплаћено 600,3 милиона динара на основу 4.332 захтева.

Делимично зависимо од увоза

Учешће производње свињског меса у Србији у укупној вредности пољопривредне производње је на нивоу од 9,7 одсто, кажу за Танјуг у ПКС-у, и наводе да је, по подацима индустрије меса, незапамћен раст цене сировина на глобалном нивоу настао због епидемије афричке куге свиња у великом броју земаља, пре свега у Кини, која је највећи светски произвођач, али и увозник свињског меса.

Те чињенице, додају, доводе у незавидан положај и домаће произвођаче у месној индустрији, узимајући у обзир да је Србија делимично и зависна од увоза сировина због недовољне домаће производње.

Како наводе у Министарству, током 2019. године су произвођачи у свињарству имали право на подстицаје за квалитетне приплодне крмаче и нерасте од 15.000 динара по грлу, што је 5.000 динара по грлу више него prеthodnе године.

Осим тога су могли користити подстицаје за тов свиња од 1.000 динара по грлу. У последњих пет година број свиња, које се традиционално највише гаје у региону Војводине (44,3 одсто), опао је око 14,1 одсто, а у Привредној комори Србије, на основу анализе података Републичког завода за статистику, наводе да је у 2018. у односу на ситуацију у 2017. укупан број свиња био 4,1 одсто мањи.     

З. Д.