Smažemo 320.000 tona svinjetine godišnje
U Srbiji se beleži povećanje potrošnje svinjskog mesa, koja u proseku godišnje iznosi oko 320.000 tona i premašuje nivo proizvodnje, a u Ministarstvu poljoprivrede kažu da se u poslednjih pet godina beleži porast proizvodnje svinjskog mesa.
Po zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih pet godina se beleži pad broja svinja, međutim, u istom periodu je zabeležen porast proizvodnje svinjskog mesa, navode za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede. Razlozi za to, objašnjavaju u Ministarstvu, osim povećanja potrošnje, mogu se naći i u povećanju mase zaklanih svinja, kao i u povećanju broja svinja zaklanih u klanicama.
U Ministarstvu poljoprivrede podsećaju na to da je od 16. decembra na celoj teritoriji Srbije prestala obaveza vakcinacije protiv klasične kuge svinja, a jedan od bitnih razloga za to je i dobijanje statusa zemlje slobodne od klasične kuge svinja, koji bi omogućio neometan izvoz svinja i svinjskog mesa u EU i provoz kroz zemlje EU za izvoz u Rusku Federaciju, odnosno Carinski savez.
To bi otvorilo niz mogućnosti za ekonomsku korist i ulaganja i razvoj svinjarstva u Srbiji, a prestanak vakcinacije protiv klasične kuge svinja takođe će doneti značajne uštede, s obzirom na to da je Srbija godinama izdvajala novac za nabavku vakcine, kažu u Ministarstvu.
U 2018. godini je za podsticaje za kvalitetne priplodne krmače i nerastove pristiglo 542 zahteva, za koje je isplaćeno 236,4 miliona dinara, a u protekloj godini je na ime tova svinja isplaćeno 600,3 miliona dinara na osnovu 4.332 zahteva.
Delimično zavisimo od uvoza
Učešće proizvodnje svinjskog mesa u Srbiji u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje je na nivou od 9,7 odsto, kažu za Tanjug u PKS-u, i navode da je, po podacima industrije mesa, nezapamćen rast cene sirovina na globalnom nivou nastao zbog epidemije afričke kuge svinja u velikom broju zemalja, pre svega u Kini, koja je najveći svetski proizvođač, ali i uvoznik svinjskog mesa.
Te činjenice, dodaju, dovode u nezavidan položaj i domaće proizvođače u mesnoj industriji, uzimajući u obzir da je Srbija delimično i zavisna od uvoza sirovina zbog nedovoljne domaće proizvodnje.
Kako navode u Ministarstvu, tokom 2019. godine su proizvođači u svinjarstvu imali pravo na podsticaje za kvalitetne priplodne krmače i neraste od 15.000 dinara po grlu, što je 5.000 dinara po grlu više nego prethodne godine.
Osim toga su mogli koristiti podsticaje za tov svinja od 1.000 dinara po grlu. U poslednjih pet godina broj svinja, koje se tradicionalno najviše gaje u regionu Vojvodine (44,3 odsto), opao je oko 14,1 odsto, a u Privrednoj komori Srbije, na osnovu analize podataka Republičkog zavoda za statistiku, navode da je u 2018. u odnosu na situaciju u 2017. ukupan broj svinja bio 4,1 odsto manji.
Z. D.
