Саковић: Нису истражене последице ГМО хране на здравље људи

Србија, наиме, тежи приступању Светској трговинској организацији, али пре чланства мора да дозволи промет генетски модификованих производа на својој територији.



Министар пољопривреде Бранислав Недимовић недавно је најавио да ће последњу реч о томе дати стручњаци Савета за безбедност хране, који је формиран пре неколико дана. 



Министарство пољопривреде и заштите животне средине, наиме, уз сагласност Министарства здравља, формирало је стручни Савет за процену ризика у области безбедности хране, у чијем саставу је 15 експерата из разлицитих области, а који ће донети коначну одлуку о промету генетски модификованих организама (ГМО) у Србији.



Најављујући раније оснивање тог тела, министар је рекао да би било каква политичка одлука пре оне коју установе стручњаци, а која се односи на ГМО, била преурањена. Саковић сматра да ћемо у неком тренутку морати да "попустимо", не по питању производње ГМО, већ кад је реч о промету таквих производа. 



То би, додаје, можда било и добро за нас, јер, наводи, јавна је тајна да у нашим трговинским ланцима има производа, који бар потичу из компанија које се баве производњом и трговином генетски модификованим производима.



"Мозда би, онда, било за све нас боље да се дозволи трговина таквим производима, али да они буду обележени, да би потрошачи имали избор да одаберу шта желе", наводи он.Саковић још подсећа да је држава 2009. донела прописе о забрани гајења генетски модификованих организама, те да се поноси тиме и то често истиче као српску предност на међународном тржишту.



"У свету је то на различите начине решено и на нашу земљу врше се страховити притисци да ту дође до неке измене. Свеједно, ми из Удружења Жита Србије сматрамо да никако не би требало да попустимо када је у питању производња ГМ хране и да морамо остати на позицији да код нас то никада не буде уведено", наглашава Саковић.



Како истиче, дозвољена производња ГМ хране истовремено би значила и дозвољену потрошњу, те непостојање било какве забране у трговини, што би, сматра, било веома лоше по све потрошаче. ГМ житарице отпорне су на разне штеточине, објашњава Саковић, те често дају и веће приносе, али наглашава да за то никад није понуђено довољно доказа, нити је истражено какве последице такве намирнице остављају на здравље људи.



"У сваком случају, и даље сматрам и нисам једини који заступа то становиште - производња генетски модификоване хране не би требало код нас да буде дозвољена. Отпор томе постоји у свету, у ЕУ, али, велике, моћне компаније стално лобирају и финансирају то, и пре или касније, на мала врата улазе. Овде је само битно да не будемо ''већи католици од папе'' и да не трчимо испред ЕУ", рекао је Саковић.



У ЕУ су неке сорте ГМО кукуруза прихваћене, а за Србију, као малу земљу, веома је битно да њени прописи, ако тежи ЕУ, не могу бити нимало мање либерални од најоштријих, сматра Саковић.



Треба нагласити да је чињеница да ако желимо у СТО морамо да испунимо неке услове по питању ГМО, а министар је Недимовић још раније изјавио да је крајња одлука у том смислу ипак на Србији, односно на нама, те да он своје мисљење неће износити пре него што то учини струка. "Важно је шта мисли струка, држава и народ. Ипак, важно да ту не погрешимо, јер само једном имамо право у овом случају", навео је Недимовић.



Иначе, недавно се 16 чланица ЕУ успротивило увођењу две нове генетски модификоване сорте у пољопривреди, а гласали су и против увоза више ГМ сорти ове културе намењене исхрани људи и животиња. Насупрот тим државама, међу којима су и Бугарска, Данкса, Грчка, Аустрија, Словенија, Португалија, за узгој таквих култура изјасниле су се земље које на својим територијама већ имају ГМ усеве - међу њима и Шпанија, Холандија, Румунија, Финска и Велика Британија. 



По овом су питању уздржане остале Белгија, Чешка, Немачка, Хрватска, Малта и Словачка, те се слика у Европи није много променила. Како је раније изјавио професор Миодраг Димитријевић, генетичар из Новог Сада, тренд резервисаности према ГМО-у у ЕУ се наставља, а мало је неуобичајена реакција да се тако отворено каже НЕ, као што је то учинило поменутих 16 земаља. 



Он, међутим, примећује да је то већ годинама политика топло-хладно, коју Европа води када је реч о трансгеним културама и ГМ биљкама у пољопривреди и објашњава да би све ово требало гледати и у склопу укупне политике и у светлу најављених промена према Трансатлантском споразуму, након доласка нове америчке администрације.



"Европска јавност је већ извесно време негативно расположена према трансгеним културама намењеним за људску исхрану", каже професор и додаје да је ово порука и за Србију у ком правцу би требало убудуће да гледамо када је реч о односу према ГМО-у.



Научници имају опречна мишљења по питању утицаја оваквих производа на здравље, али већина грађана има негативан став и радије се одлучују за локалне производе. Ипак, познато је, већ увозимо месо, млеко и друге производе од животиња које су храњене генетски модификованом храном. Србија, у међувремену, чека да новоформирани савет одлучи.