Рекордна година за пшеницу, биће и за извоз

Саковић додаје да ће уз резерве од прошле године у српским силосима бити више од од 3,5 милиона тона пшенице, а како је за потребе српског тржишта довољно 1,5 милиона, Србија би могла, уколико пронађе купце, да извезе око 1,7 милона тона жита.



На међународном тржишту, каже, све је теже продати пшеницу јер је производња жита на светском нивоу веома велика, а и залихе се стално повећавају па су у протеклих неколико година цене ниске.



"Ове године је жетва почела веома рано. Пре 10. јуна имали смо прве комбајне на њивама, а данас 15 дана после, нисмо стигли ни на пола жетве", каже Саковић уз оцену да обзиром на површине под пшеницом и број комбајна у Србији, жетва може да се заврши и за седам дана. 



Прошле године у Србији је посејано рекордних 675.000 хектара пшенице а то је, оцењује, била година која је због временских прилика одговарала пшеници. 



Објашњава да када кишно време траје дуже од 10 дана, то може неповољно утицати на квалитет пшенице што опет, каже, може да утиче на цену жита, како у Србији тако и на међународном тржишту.



"Тренутна је цена на међународном тржишту у благом паду. Ми смо пшеницу почели да продајемо у априлу и до сада смо продали око 200.000 тона новог рода. Они који су продали пре жетве, имали су бољу цену. У том тренутку цена за нашу пшеницу кретала се око 17 динара по килограму, а данас је цена око 16 динара", објашњава Саковић.



А колика ће цена пшенице бити када се заврши жетва у Србији, додаје, то ће зависити од квалитета рода али и од понуде на тржишту.