Расту цене пшенице и кукуруза због страха од короне и суше

Страх од новог таласа короне, због чега државе праве залихе, те улагања великих инвестиционих фондова у трговину пољопривредним производима, за последицу су имали и велики скок цена пшенице у Србији, која је за три месеца поскупела готово четири динара, кажу стручњаци.

– Страх од новог таласа епидемије је и велике светске потрошаче пшенице, попут Египта, земаља Блиског и Средњег истока и Кине, натерао да праве резерве и да купују више него што би иначе куповале – каже за Танјуг Вукосав Саковић из „Жита Србије”. – Тражњу су додатно повећали велики инвестициони фондови, пре свега у Америци, који су усмерили своје фондове у пољопривредне производе јер индустрија мање ради због короне, па су купили доста велике количине на берзи.

Тако значајно повећање тражње резултирало је и вишим ценама српске пшенице, која је и с 18 динара килограм била међу најскупљима на крају жетве, а данас се продаје по 21,5 до 21,7 динар.

– То је изузетно велики скок. Није реално да ће тим темпом да се настави даље. Они који праве залихе у једном тренутку ће их имати довољно, а инвестициони фондови нису потрошачи, они купују да би продали и зарадили. Битно је да наши продавци-произвођачи процене када је прави тренутак за продају, а мислим да се тај тренутак ближи – каже он.

На скок цена кукуруза с 15 динара килограм на почетку бербе на садашњих 19 динара на њеној половини утицала је и корона, али пре свега суша у Румунији и кашњење бербе у Украјини.

– Утицај короне код кукуруза је мање изражен. Румунија је имала сушу и они су обуставили своје продаје, у Украјини принос је подбацио око десет одсто, а жетва касни и не могу да испоруче оно што су продали за октобар. То је код нас направило страховито велику гужву и потражњу за кукурузом – објаснио је он.

Подсетио је на то да се кукуруз више продаје термински, па су и наши трговци унапред продали нешто више од милион тона.

– Такав тренд раста цена неће се наставити у бесконачност. С наставком наше бербр и оном у Украјини, треба очекивати стабилизацију цене и мањи пад – сматра Саковић.

Одличне цене пшенице подигле су расположење произвођача да у јесењој сетви повећају површине под том културом.

– Имају слатке муке за шта да се определе јер су повећане цене и других култура. Јесењој сетви не иде у прилог број кишних дана у октобру, а ових дана с лепшим временом они излазе на њиве и сеју – каже Саковић. – Јесте да се код нас тврди да је оптимални рок за сетву од 5. до 25. октобра, али је пракса показала да се сеје и цео новембар и сигурно је да ће 600.000 хектара бити засејано оног тренутка кад временски услови буду дозволили.