Радовић: Град уништио малину у ариљском крају за 3-4 године

"Кукуруз је уништен само за ову годину, али воће, као шљиве, јабуке, малина...за њих ће опоравак трајати три до пет година, уз велике агротехничке мере", рекао је Радовић за ТВ К1.



Напоменуо је да је био такав град да је испуцано толико ракета као да је смак света, као да смо били у рату, али да је опет штета велика, пошто град долази из подручја БиХ где немају довољно ракета нити аутоматске станице, због чега се сваке године уништава род у Западној Србији.



Радовић је истакао да малинари добијају велике подстицаје за осигурање, али да су проблем осигуравајуће куће, које и сада не излазе одмах на терен, другог или трећег дана када би требало да изађу по закону по пријави, него тек за 10 до 15 дана.



Тврди да се сада види да су родне гранчице изломљене и да ће осигуравајуће куће рећи за 15 дана да је штета 20 или 30 одсто, иако је штета 100 одсто.



Радовић истиче да би Народна банка Србије и Министарство пољопривреде требало да направи договор са осигуравајућим кућама, како би се решио тај проблем.



Агроаналитичар и саветник министра пољопривреде Горан Ђаковић је рекао, гостујући на К1, да није баш тако и да у Ариљу има око 1.500 хектара малине, али да је штета обухватила и јабуке и друго воће.



"Процена је да је штета на око 300 хектара, а барем половина је под малином. Ако узмете у обзир да у Србији има 21.000 хектара малине, то је минимална површина у односу на тоталну. Ипак, морао је да се осигура пошто је имао 70 одсто субвенцију", навео је Радовић.



Како је рекао, у Ариљу је половина засада осигурана и може да се деси да штета буде лоше процењена, постоји вештачење и суд.



Како се процењује, штета на малини у ариљском крају је од 20 одсто на више, а има засада где је и тотална штета.



Ђаковић истиче да није тачно да је потребно до пет година да се обнови засад малине, као и да се и за 15 дана може видети да ли је засад потпуно уништен.



Такође, истакао је да можемо видети колико није сјајно у пољопривреди и по томе што је прошле године била одлична цена малине од 450 динара, а један од вођа протеста је сам говорио да је купио стан у Беогаду од прошлогодишњег рода.



Ђаковић је рекао да постоји проблем са градом из БиХ, али да и поједини градоносни облаци не могу да се разбију.



Тврди да ове године није мањи извоз нити мањи род малине како то тврде малинаре.



Такође, каже да ће откупца цена малине ове године бити чак 600 до 800 динара, а у продавници вероватно и више од 1.000 динара.



"Сада су малинари на врхунцу, у добром положају и не треба то да кваре алавошћу", поручио је Ђаковић.



Радовић је одговорио на то да је индиректно поменути малинар Драгишу Терзића поштен и добар домаћин и да није тачно да је купио стан од прошлогодишњег рода.



Радовић је истакао да не цвета све у пољопривреди као што је могао да чује, па малинари купују станове од зараде на малинама.



Истакао је да се малинари нису обогатили на малини, као и да цена ове године мора да буде скпупља, јер су ђубрива поскупела између 100 и 300 одсто, нафта, агрохемија и друго.



Такође, додао је да у односу на прошлу годину малинари имају 30 до 40 одсто мање малине.



Ђаковић је истакао да није тачно да су драстично умањени приноси и да постоје и савремени засади где су приноси већи од 20 тона по хектару, као и да ће овогодишњи принос бити на нивоу од прошлогодишњег.



У прва четири месеца ове године извоз малине је био за око 30 одсто мањи у односу на просек prеthodnih година, речено је јуче у Привредној комори Србије (ПКС) на састанку са прерађивачима и извозницима замрзнутог јагодастог воћа у оквиру Групације произвођача свежег и замрзнутог воћа и поврћа ПКС.



Из ПКС саопштавају да подаци са великих извозних тржишта, пре свега Западне Европе где се највише продаје српска малина, показују да је продаја малине у супермаркетима широм Европе опала за 20-30 одсто у односу на исти период 2020. и 2021. године, а као главни разлог се наводи висока цена условљена веома високом откупном ценом свеже малине у прошлогодишњој берби.