Произвођачи млека: Никад тежа ситуација за домаће сточаре

Савез удружења одгајивача говеда Србије упутио је молбу председници Владе Србије да по хитном поступку прогласи ванредно стање пошто је ситуација алармантна, јер су многи фармери доживели банкрот и сада траже било какву помоћ од државе, рекла је председница савеза Сања Бугарски.



Фармери су, између осталог, затржили од владе и да пропише минималну цену сировог млека.



"Оно што је највећи проблем је цена сировог млека, која је последњих шест година непромењена и просечна цена коју нама прерађивачи исплаћују по литри јесте 30 динара.



Већ две године имамо проблем са ковидом, где смо морали да радимо и тада нисмо могли да дигнемо глас и да тражимо спас, али у последња три месеца се дешава ненормалан поремећај на тржишту изазван глобалном ценом житарица", навела је Бугарски и додала да фармери не могу да хране животиње скупом храном, а да производе јефтино млеко.



Управо због цене, она је затражила да држава помогне многобројним произвођачима млека у Србији.



"Прерађивачи нису наишли на разумевање власти у протеклих шест година, ми смо покушавали у више наврата да разговарамо, али добијали смо увек негативан одговор, немамо начин на који бисмо могли да утичемо на цену својих производа", навела је Бугарски, таргетирајући недостатак комуникације између извршне власти и произвођача млека као велики проблем.



Она тврди и да све субвенције које фармери добијају од државе неко злоупотребљава, како је рекла, да такве преваре нису стране ни прерађивачима, нити неким другим службама.



Истакла је да сви ти проблеми могу да се реше прилично лако како би се очувала домаћа производња меса и млека.



Произвођач млека из Мошорина Недељко Тривуновић навео је да је само у јужном Банату са радом престало 40 фарми крава, те да таква судбина очекује и његово село, Мошорин, које је познато по узгоју крава.



"Верујте да је за нас крава била света животиња као у Индији, али данас смо дошли до ситуације да многи наши фармери продају краве. Не продају они краве зато што их не воле, него зато што не могу издржати са овом ценом млека. Ја ћу вам рећи да је само у Мошорину један узгајивач продао 100 крава, млад човек који има све услове за рад. Ражочарао се и данас кад је товарио своје краве, он то није могао да гледа да неко товари његове краве", навео је Тривуновић.



Додаје да је тај фармер производио више од 300.000 литара годишње и да се сада сели у иностранство.



Секретар за сточарство Привредне коморе Србије (ПКС) Ненад Будимовић напоменуо је да је пре месец дана основана Секцију за произвођаче млека при ПКС, која је таргетирала све проблеме са којима се суочавају произвођачи млека.



"Производња млека је сигурно најзахтевнија грана сточарства по сваком параметру, цене млека нису дужи низ година мењане, једноставно дошло је до поскупљења цене хране за животиње, тако што су поскупели кукуруз и сојина сачма и све то је резултирало оваквим стањем", навео је Будимовић.



Он је подсетио да је по Споразуму о стабилизацији и придруживању (SSP) са Европском унијом, потписан уговор који омогућава несметан увоз млека у Србију, али и свих осталих произовда.



"Ми имамо у прошлој години негативан биланс увоза млека од неких 20 милиона евра, што преведено у килограме и тоне представља огромну количину, поготово јер су то производи који могу дуго да стоје - то су путер, млеко у праху и сиреви", додао је Будимовић подсетивши да се у Србији број музних крава смањује, те да се такав тренд пада од око три одсто годишње бележи већ десет година у низу, али да је производња млека остала на истом нивоу.



Према његово оцени, то значи да домаћи фармери раде добро и да знају свој посао, те да је производња млека на нивоу од око 1,7 милијарди литара на годишњем нивоу.



Истиче да сви морају схватити да је млеко стратешка сировина и основна намирница.



"Поред основних чињеница као што су удруживање, заједнички наступи на страним тржистима, које могу помоћи фармерима, сви треба да знају и да држава која даје новце за подстицај ове производње јесте учинила доста тога, када се сабере новац по хектру, по уматиченом грлу, по премији за млеко. Не кажем да је то много, али је доста тога одвојила, треба тај новац вратити у саму производњу, у саму пољопривреду, односно у млекарску индустрију", навео је Будимовић из ПКС-а.



Он је додао и да је нужно организовати откупе млека према квалитету, како не би идентичну премију добијали и они који се труде да унапређују процес производње и модернизације фарми, а самим тим и квалитет млека, као и они који готово ништа не улажу у квалитет свог сировог млека.



На састанак одржан у Новом Саду били су позвани и министар финансија, министарка привреде, министарка трговине, министар пољопривреде, као и председник ПКС, али нису дошли.