Повртарство - озбиљна шанса за повратнике

Поводом недавно упућеног позива повратницима из иностранства да остану у земљи, заснују ново или обнове пољопривредно газдинство на имању својих предака, а затим оснују нову или се придруже некој од постојећих задруга, у Национални тим за препород села Србије стигла су бројна питања оних који се интересују за улагање у повртарство, наводи се у саопштењу.

Копредседници тима министар Милан Кркобабић, академик Драган Шкорић, и стручњак за повртарство Жарко Илино редовни професором Пољопривредног факултета у Новом Саду и чланом Националног тима за препород села Србије, истичу да вреди улагати у производњу поврћа, која је, како наводе, озбиљан, дугорочан и профитабилан породични комерцијални посао.

Министар Кркобабић посебно наглашава неопходност удруживања како би мали и средњи произвођачи могли лакше и јефтиније да набављају, а брже и скупље продају своје производе:

„Задружној економији, заснованој на принципима солидарности и неутралности, није приоритетни циљ увећање профита. Императив је пуно задовољење и бољитак свих учесника - задругара, коопераната и чланова њихових породица, уз остварење оптималне добити. Задружни систем је више од уобичајене економије, даје праве одговоре на многе економске изазове данашњице“, истиче он.

Национални тим за препород села Србије указује да у повртарству постоје велики неискоришћени потенцијали, што потврђује и податак да у Србији поврће производи 14.000 специјализованих пољопривредних газдинстава на око 150.000 хектара.

Вредност произведеног поврћа прошле године била је 43,7 милијарди динара, што је 8,7 одсто укупне пољопривредне производње.

Бележи се и суфицит у спољнотрговинском билансу- прошлогодишњи извоз повртарских култура од 116 милиона евра већи је од увоза исте године за 18 милиона евра.

То је доказ да Србија може да буде још већи извозник поврћа и да је у томе шанса будућих повртара, истиче се у саопштењу. Неискоришћене могућности за већу производњу и већи извоз су велике, што показују подаци да увозимо парадајз, црни и бели лук, пасуљ, боранију и кромпир.

Национални тим за препород села Србије препоручује повратницима да формирају пољопривредно повртарско газдинство, затим да се удруже у специјализоване повртарске, а касније и у сложене задруге, чиме вишеструко повећавају шансе за успешно пословање.

Такође у сарадњи са задружним савезима Србије и Војводине биће организована посета најуспешнијим повртарским задругама, у којима ће приредити стручна саветовања и мале практичне школе задругарства.

Да су пољопривредни произвођачи препознали значај пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села“, потврђује и то да је 2017. године пре почетка обнове задругарства у Србији било око 1.100 активних задруга, а у последње три три године тај број је повећан за 701 новоосновану задругу.

То је у историји задругарства Србије невиђени процват, наводи се у саопштењу и подсећа да се за опширније информације заинтересовани грађани могу јавити задружним савезима Србије и Војводине и Националном тиму за препород села Србије.