Парадајз породици Бајић добро иде од руке
Пре неколико деценија у атару Дивоша се на више стотина хектара гајио парадајз, али су сада површине на којима се сади то поврће далеко мање. Времена су се променила, промениле су се и навике, и могуће је, потребе за парадајзом, али је ипак у том селу остало неколико пољопривредника који на својим њивама саде парадајз.
Међу онима који су наставили традицију гајења парадајза у Дивошу су и Марина и Драган Бајић, који на око 1,5 хектар гаје парадајз и саде око 18.000 струкова, а тај млади брачни пар наставио је посао који је годинама био део онога што је радила породица Бајић.
Марина и Драган живе искључиво од пољопропривреде, обрађују укупно 7,5 хекатара сопствене земље, али и оне која је у закупу, а осим парадајза, гаје и кукуруз, соју, жито... Уз то, баве се и сточарством, односно узгојем свиња. И док је Драган одувек био упознат са животом на селу и пољоприовредним радовима, Марина је одлучила да градски живот замени за живот у Дивошу јер се, када се удала, из Петроварадина доселила у то сремско село и тек тада упознала како је живети на селу. Како каже, изузетно је задовољна.
– Одлуку да се преселим у Дивош и бавим пољопривредном лако сам донела – каже Марина Бајић. – Иако на почетку није било лако, врло брзо сам се уклопила и веома сам задовољна. Мислим да постоје одређене заблуде о томе како је живети на селу, али је сасвим сигурно да је данас село потпуно савремено и живот много другачији него раније. Наравно, бавити се пољопривредом и живети од ње није лако, потребно је и много рада и знања, али када је то твој избор, онда је све много лакше. Иначе, морам да кажем да нисам једина која је градски живот заменила животом на селу јер је последњих неколико година још неколико девојака из града као место у којем ће живети изабрало Дивош.
Посао почиње с пролећа
– Гајење парадајза веома је захтевно, а посао почиње с пролећа, када се семе пикира у контејнере – каже Драган Бајић. – То је прва фаза, која се одвија у пластенику, а након тога се сади на њиви. Парадајз је под фолијом, не наводњава се, расте под ведрим небом и квалитет долази од квалитета земље, временских услова и рада који улажемо. У послу нам помажу и радници с којима већ годинама сарађујемо, а с нама су од расађивања па до брања парадајза.
Драган и Марина указују на то да се од пољопрвиреде може лепо живети, али и да је посла много. Сада, када је стартовала сезона припреме зимнице и куваног парадајза, потребно је увек имати свеж производ па се парадајз свакодневно бере и допрема у цедару у Нови Сад. Парадајз се пласира углавном на тржишту Новог Сада, али има и купаца ван граница наше земље, а купују га и многи новосадски ресторани. Осим свежег парадајза, у понуди је и свеже цеђени сок од тог поврћа, као и већ скувани парадајз сок, и то у две варијанте – стандардни и љути. Будући да се породица Бајић већ дуже од деценију бави тим послом, муштерије добро знају какав производ нуде и већ годинама пазаре код њих.
– Највише се купује свеже цеђени сок од парадајза, али има и оних који купе парадајз да би га сами спремали – каже Марина Бајић. – У понуди је и већ скуван парадајз, спремљен по нашој рецептури, а од зачина ту су со, бибер у зрну, ловор и, кад је љути у питању, љута папричица. Наравно, ако муштерије захтева, припремамо га по њиховој рецептури.
Д. Млађеновић