Paradajz porodici Bajić dobro ide od ruke
Pre nekoliko decenija u ataru Divoša se na više stotina hektara gajio paradajz, ali su sada površine na kojima se sadi to povrće daleko manje. Vremena su se promenila, promenile su se i navike, i moguće je, potrebe za paradajzom, ali je ipak u tom selu ostalo nekoliko poljoprivrednika koji na svojim njivama sade paradajz.
Među onima koji su nastavili tradiciju gajenja paradajza u Divošu su i Marina i Dragan Bajić, koji na oko 1,5 hektar gaje paradajz i sade oko 18.000 strukova, a taj mladi bračni par nastavio je posao koji je godinama bio deo onoga što je radila porodica Bajić.
Marina i Dragan žive isključivo od poljoproprivrede, obrađuju ukupno 7,5 hekatara sopstvene zemlje, ali i one koja je u zakupu, a osim paradajza, gaje i kukuruz, soju, žito... Uz to, bave se i stočarstvom, odnosno uzgojem svinja. I dok je Dragan oduvek bio upoznat sa životom na selu i poljopriovrednim radovima, Marina je odlučila da gradski život zameni za život u Divošu jer se, kada se udala, iz Petrovaradina doselila u to sremsko selo i tek tada upoznala kako je živeti na selu. Kako kaže, izuzetno je zadovoljna.
– Odluku da se preselim u Divoš i bavim poljoprivrednom lako sam donela – kaže Marina Bajić. – Iako na početku nije bilo lako, vrlo brzo sam se uklopila i veoma sam zadovoljna. Mislim da postoje određene zablude o tome kako je živeti na selu, ali je sasvim sigurno da je danas selo potpuno savremeno i život mnogo drugačiji nego ranije. Naravno, baviti se poljoprivredom i živeti od nje nije lako, potrebno je i mnogo rada i znanja, ali kada je to tvoj izbor, onda je sve mnogo lakše. Inače, moram da kažem da nisam jedina koja je gradski život zamenila životom na selu jer je poslednjih nekoliko godina još nekoliko devojaka iz grada kao mesto u kojem će živeti izabralo Divoš.
Posao počinje s proleća
– Gajenje paradajza veoma je zahtevno, a posao počinje s proleća, kada se seme pikira u kontejnere – kaže Dragan Bajić. – To je prva faza, koja se odvija u plasteniku, a nakon toga se sadi na njivi. Paradajz je pod folijom, ne navodnjava se, raste pod vedrim nebom i kvalitet dolazi od kvaliteta zemlje, vremenskih uslova i rada koji ulažemo. U poslu nam pomažu i radnici s kojima već godinama sarađujemo, a s nama su od rasađivanja pa do branja paradajza.
Dragan i Marina ukazuju na to da se od poljoprvirede može lepo živeti, ali i da je posla mnogo. Sada, kada je startovala sezona pripreme zimnice i kuvanog paradajza, potrebno je uvek imati svež proizvod pa se paradajz svakodnevno bere i doprema u cedaru u Novi Sad. Paradajz se plasira uglavnom na tržištu Novog Sada, ali ima i kupaca van granica naše zemlje, a kupuju ga i mnogi novosadski restorani. Osim svežeg paradajza, u ponudi je i sveže ceđeni sok od tog povrća, kao i već skuvani paradajz sok, i to u dve varijante – standardni i ljuti. Budući da se porodica Bajić već duže od deceniju bavi tim poslom, mušterije dobro znaju kakav proizvod nude i već godinama pazare kod njih.
– Najviše se kupuje sveže ceđeni sok od paradajza, ali ima i onih koji kupe paradajz da bi ga sami spremali – kaže Marina Bajić. – U ponudi je i već skuvan paradajz, spremljen po našoj recepturi, a od začina tu su so, biber u zrnu, lovor i, kad je ljuti u pitanju, ljuta papričica. Naravno, ako mušterije zahteva, pripremamo ga po njihovoj recepturi.
D. Mlađenović