Нове технологије у аграру: Саднице воћа из лабораторије у Будисави

За многе је ова област непознаница, али млади инжењер пољопривреде Огњен Ђенишић из Будисаве већ неколико година успешно развија посао. Годишње из лабораторије “Ин витро” изађе два милиона садница насталих у “ин витро” условима - у преводу с латинског унутар стакла, епрувете .

Ђенишић каже да у нашој земљи има још само две лабораторије –фирме исте делатности, али и да је сигуран да је његова једина у Србији која поседује знање и технологије за производњу великог броја врста воћних и цветних садница, које, како истиче, није чуо да ико производи на овим просторима. Култура ткива представља вид размножавања биљака у строго конторлисаним, стерилним условима, објашњава Ђенишић за “Дневник”.

- Биљке се гаје у теглицама на геловима који представљају хранљиву подлогу с неопходним минералима, витаминима и хормонима за раст и развој одређене биљне врсте - каже Ђенишић. - Процес производње почиње увођењем биљака из спољног света у лабораторијске, идеалне услове. Биљке се одређеном технологијом чисте од свих патогена и као такве убацују у епрувету како би се у њој добила млада здрава биљка. Након прве фазе производње, долази процес умножавања, где се од једне биљке добија жељена потребна количина. Последња фаза представља укорењавање, а уједно и навикавање биљака на живот у спољној средини, с обзиром на то да су у тегли потпуно идеални услови за разлику од спољних услова средине.

Свака биљка, истиче Ђенишић, има свој фактор мултипликације и у зависности од биљне врсте тај фактор се мења.

- У просеку на сваких четири до шест недеља у производњи број биљака се повећа за од два до седам пута! То значи, уколико се почело с десет биљака, а фактор мултипликације те биљне врсте је, рецимо, три, кроз четири недеље добиће се 30 биљака, након тога 90 и тако следи умножавање до жељеног броја – наглашава Ђенишић.

По његовим речима, опрема представља највећу инвестицију у овом послу. Треба имати ламинарне коморе у којима се ради с биљкама, аутоклав - који стерилише сваку подлогу на којој се гаје биљке, пХ метри, аналитичке и техничке ваге су део потребне опреме за овакву производњу.

Без маште и професора не би било посла

Огњен Ђенишић наводи да је у посао кренуо на факултету, а да је тамо машта учинила своје и проширила оквире чиме се бавити након дипломирања.

- Жеље за радом, успехом и усавршавањем на овом пољу ни једног тренутка није мањкало – рекао је Ђенишић. - Мало по мало, првенствено уз сопствена истраживања, кренула су додатна усавршавања у Италији, Пољској, Мађарској, Хрватској и када се на то дода подршку професора с Пољопривредног факултета у Новом Саду, колега и сарадника с којима и дан данас радим и сарађујем, добијамо фирму “Ин Витро”, која ће тек наставити да улаже у иновације и истраживања у пољопривреди.

- Тренутно највише производимо саднице купине, малине, боровнице и мушкатле, али имамо и технологију за производњу многих подлога за калемљење воћа и лешника, што би могло бити врло значајно за домаће тржиште. Поред воћних садница, поседујемо технологије за производњу садница цвећа, на пример хризантема, хости, месождерки и других. Готово сваку биљну врсту могуће је размножавати овом технологијом. Неке врсте, попут ораха, врло су захтевне у одређеним фазама производње, док се, рецимо, хризантеме сврставају у једну од лакших. Свака биљка, па некада чак и сорта унутар врсте, има своје захтеве у производњи. Тежина размножавања неке биљне врсте великим делом зависи од маштовитости истраживача –наглашава Ђенишић.

Он наводи да тржиште за саднице његове лабораторије тренутно представљају стране компаније из Немачке и Пољске и да је зато највећи део производње тренутно усмерен на њихове потребе, али и да преговара с једном од реномираних холандских компанија за производњу цвећа. По његовим речима, у погледу транспорта нема проблема јер биљке путују у специјалним кутијицама за транспорт биљака из лабораторије.

З. Делић